Uticaj veštačke inteligencije na kriptovalute

Najnovija istraživanja IBM-a

Dr Goran Kunjadić, specijalista za IT bezbednost i kriptozaštitu, nam u kolumni ove nedelje otkriva kakav uticaj veštačka inteligencija može da ima na kriptovalute.

Nedavno je kompanija IBM pokrenula istraživanja na temu kriptovaluta i blockchaina što jasno govori o značaju koji jedna od vodećih svetskih kompanija pridaje ovoj temi. Poznat je sistem veštačke inteligencije koji je razvio IBM pod nazivom Watson i koji je našao svoju primenu u različitim oblastima.

Preporučujemo

Koliko su bezbedna plaćanja platnim karticama?

Prilikom istraživanja vršeni se pokušaji primene razvijenih modula veštačke inteligencije u sistemima kriptovaluta. Detaljno je analiziran blockchain i mogućnost unapređenja sistema primenom AI (Artificial Intelligence) sistema. Tom prilikom su izvršene analize IoT (Internet of Things) sistema, o kom smo pisali u prethodnim nastavcima kao i mogućnosti njegovog uključivanja u blockchain tehnologiju.

Osnovni predmet istraživanja je raspodela računarskih kapaciteta prilikom izvršavanja operacija u blockchain-u i pronalaženje optimalnog načina korišćenja IoT mreže kako bi se transakcije kriptovalutama izvršavale u što kraćem roku.

Poznato je da je brzina izvršavanja transakcija u blockchain-u jedan od ograničavajućih faktora za njegovu primenu. Istraživanje su izveli naučnici iz IBM Research-a koji tvrde da su pronašli način za preoblikovanje i kombinovanje same blokchain arhitekture kako bi se postigla optimalna raspodela resursa i maksimalna brzina izvršavanja transakcija kriptovaluta. U istraživanjima je korišćen sistem Watson koji poseduje mogućnosti samostalnog učenja pravila na osnovu prethodno rešenih zadataka.

Takođe su iznete tvrdnje da je sistem testiran na testnetu i da je pokazano da sistem zaista funkcioniše - PoW (Proof-of-Work). Pošto je u istraživanju korišćen IoT sistem, istraživački projekat je nazvan Hibrid IoT Blockchain.

U prethodnim nastavcima smo pisali o IOTA kritpovaluti kao i o samoj tehnologiji koje je podržava. Zaključili smo da je korišćenje IoT uređaja u sistemu kriptovaluta veoma izvesna i bliska budućnost i da se na taj način postiže znatno veća brzina obavljanja transakcija. IBM je u svojim istraživanjima naglasio ovu mogućnost i bavio se optimizacijom rada i međusobne koordinacije najrazličitijih IoT uređaja. Moduli Watson sistema su na osnovu opterećenosti pojedinih procesorskih kapaciteta izvodili zaključke o najefikasnijem upravljanju sistemom u svakom trenutku.

Testiran je i hardver za rudarenje kriptovaluta. Uobičajeni hardver za rudarenje kao što su ASIC i GPU se značajno razlikuju od IoT uređaja koji znatno variraju u svojim računskim kapacitetima. Treba imati u vidu da je IoT je široka kategorija koja uključuje sve, od senzora temperature do automobila povezanih na internet.

Ipak dobrom preraspodelom izračunavanja hash vrednosti koja se vrše prilikom rudarenja između IoT uređaja mogu postići rezultati jednako dobri kao i prilikom korišćenja specijalizovanog hardvera za rudarenje. Prilikom ispitivanja rešenja, istraživači su delili su čvorove u male grupe od 250 do 1.000. Nakon toga su prepuštali algoritmu koji je kreirala veštačka inteligencija da odluči koji procenat svake grupe treba da radi na rudarenju u zavisnosti od kapaciteta kojima raspolaže svaki čvor. Pri tome se vodilo računa o očuvanju neophodnog nivoa bezbednosti sistema.

Veštačka inteligencija je neprimetno ali neopozivo postala deo naših života i bez nje se danas mnogi procesi ne bi mogli odvijati. Sigurno je da će AI svoj uticaj ostvariti i na polju kriptovaluta i to na način koji u ovom trenutku ne možemo da predvidimo.

(Telegraf.rs/Goran Kunjadić)