Da li imate sposobnost kritičkog mišljenja? Proverite kojih 10 osobina ono podrazumeva

Ajnštajn, Henri Ford, Marija Kiri, Frojd… svojim kritičkim mišljenjem su oblikovali savremeno razumevanje života.

Kritičko mišljenje je ono koje problemu prilazi racionalno i trudi se da ga što više pojasni, a zatim logički poveže sa rešenjem ili krajnjim ciljem. To je mnogo više od posedovanja znanja o nekoj oblasti – ono je pre svega pristup koji vodi do najboljeg mogućeg zaključka.

Oni koji razmišljaju kritički neprestano unapređuju svoja znanja i spremni su da sami ulože napore da bi nešto saznali. Upravo zbog toga su odlični stratezi i još bolji lideri.

Preporučujemo

A šta ih zapravo odlikuje?

Opservacija

Ovo je veština koju usvajate u najranijem dobu: mogućnost da posmatranjem zaključite kako određene stvari funkcionišu. Koncentrisani ste na detalje i podatke prihvatate svim čulima. S vremenom, opservacija vodi do boljeg uvida u svet oko vas i njegovog dubljeg razumevanja.

Radoznalost

Odlika svakog dobrog menadžera. Zaključke ne donose samo na osnovu onoga što vide, već se uvek pitaju šta je dovelo do takvog stanja i pristupa. Radoznalost kasnije dovodi do otvorenosti za nove ideje i vuče vas ka tome da produbite svoja znanja.

Objektivnost

Oni koji razmišljaju kritički umeju da u većini situacija ostanu objektivni u odnosu na činjenice koje su im pružene. Svaku od informacija prihvataju s naučne strane i žele da sami provere njenu istinitost.

Naravno, nemoguće je biti potpuno objektivan, jer vas oblikuju tačka gledišta, životno iskustvo i perspektiva iz koje nastupate. Ipak, svest o tome je prvi i najvažniji korak ka tome da uspete da budete nepristrasni – koliko god je moguće.

Introspekcija

To je sposobnost da razumete zašto o određenim stvarima mislite baš na način na kakav ih poimate. Tako primećujete koja znanja vam možda nedostaju i kojim problemima pristupate sa zadrškom ili predrasudama. I tako dolazite do pravih rešenja.

Analitika

Analitičko mišljenje ne postoji bez kritičkog, i obrnuto. To je vaša sposobnost da analizirate informacije koje imate i razložite ih na prostije činioce i tako zaključite kako i zašto zajedno funkcionišu (ili ne funkcionišu).

Relevantnost

Važno je koje informacije posedujete, ali i od koga ste ih dobili. Sposobnost da ih razdvojite i njima se koristite u skladu sa njihovom važnošću jedna je od osnovnih odlika kritičkog mišljenja.

Empatija

Iako deluje da je saosećajnost u suprotnosti sa kritičkim pristupom, zapravo je potpuno suprotno. Bez empatije biste svim činjenicama pristupali naučno i hladno, ne uzimajući u obzir nasleđe, društvene okolnosti i uopšte ljudski faktor. U današnjem poslovanju problem uvek treba sagledavati iz svih uglova.

Odmerenost

Ovo znači da nemate prema svima isti odnos i isti pristup. Kao što ste svesni sopstvenih snaga i slabosti, isto tako treba da umete da ih primetite i kod drugih i da se u skladu sa tim ponašate. Umeće da prepoznate ko će na koji način najbolje doprineti ostvarenju cilja jeste odlika vrhunskih lidera.

Izazovi

Nijedno stanje ne prihvatate kao konačno i spremni ste da ukažete na greške koje se dugo ponavljaju ili na probleme koji se uvek rešavaju na isti način – a možda postoji mnogo bolji.

Kreativnost

Ne pristajete na standardna rešenja ako znate da postoje bolja. Uvek sagledavate širu sliku i svesni ste posledica onoga što radite. Želite da isprobate nove načine, makar se oni na kraju pokazali i kao pogrešni.

Osim toga, vrlo je važno da aktivno slušate i umete da jasno iznesete svoj plan ili ideje. Tako poslovni ciljevi prestaju da budu problemi i postaju projekti, koji se zajedničkim zalaganjem lako (ili mnogo lakše) dešavaju i ostvaruju.

Naravno, kao i sve druge važne stvari – uspeh u kritičkom mišljenju se uči i traži uloženo vreme i napor. Ali kritičko mišljenje se može trenirati. Zato je sada pravi trenutak da počnete školovanje za mendžera i izbrusite svoje veštine kritičkog mišljenja kroz rad na praktičnim projektima.

(Telegraf.rs)