Sve što ste oduvek hteli da znate o generaciji milenijalaca, a niste smeli da pitate

Milenijalci su svi koji su rođeni između 1982. i 2000. Šta se zapravo zna o njima?

Svaka generacija je drugačija od one prethodne. Međutim, nijedna nije toliko intrigantna koliko milenijalci. Zašto? Najviše zbog toga što su odlučili da svesno urade ono što su starije generacije smatrale najvećim znakom neuspeha – posle završenog školovanja svojevoljno su se vraćali u domove svojih roditelja.

To, naravno, nije sve.

Različita istraživanja davala su vrlo polarizovane rezultate, pa su milenijalci smatrani i razmaženim lenjivcima i mladim stručnjacima koji su spremni na saradnju. Zato su kompanije počele da angažuju stručnjake za ljudske resurse da bi objasnili želje i potrebe ove generacije. Jer,  bez obzira na to gde žive, oni sve više postaju ključna ciljna (i potrošačka) grupa kojoj se treba obratiti na primeren način.

Članak u magazinu „Tajm“ iz 2012. godine opisuje ih kao egocentrike koji i na radnom mestu zahtevaju vreme za sebe i konstantno traže potvrdu toga da svoj posao rade dobro.

Foto: Pixabay.com

Ipak, najviše je otkrilo veliko istraživanje koje je kompanija Galup sprovela 2016. godine.

Po njemu, milenijalci često menjaju poslove i žele fleksibilan pristup radu i radnom mestu. Žele ličniji kontakt sa nadređenima i zahtevaju da ih stalno unapređuju i da na poslu napreduju. Čak 87% ispitanika je tada istaklo da su im lični razvoj i prilike za napredovanje na prvom mestu pri izboru posla.

Međutim, ove godine je LinkedIn objavio svoje rezultate, koji su uveliko različiti od gorepomenutih.

Oni kažu da su milenijalcima na prvom mestu siguran posao i redovna primanja – što je zapravo vrlo slično prethodnim generacijama. Ali, sa druge strane, čak 50% ispitanika je spremno da se preseli zbog posla, a 16% njih bi zbog odgovarajuće ponude promenilo i industriju u kojoj radi.

Što se željenih zaposlenja tiče, industrija informacionih i komunikacionih tehnologija je na očekivanom prvom mestu. To nimalo ne iznenađuje: mladi danas ne moraju da naknadno uče o radu na kompjuterima, jer ih aktivno koriste od osnovne škole.

Foto: Pexels/Bruce Mars

Na drugom mestu je posao u zdravstvu, a na trećem su finansije. Na začelju su: prodaja, mediji, javne institucije i obrazovanje. Iako ovi poslovi nude mnogo više u dodatnom paketu – duži odmori, više putovanja – milenijalcima dobra zarada jeste mnogo važnija.

Ključni razlog za promenu posla jeste nemogućnost napredovanja – što povlači i nepovećanje zarade. Zato visoke pozicije na listi i imaju tradicionalne industrije kakve su zdravstvo i finansije. Jer milenijalci žele što i njihovi prethodnici: da im se za posao koji dobro rade, dobro i plati.

Ono što ih razlikuje jeste spremnost na promene: ako nisu zadovoljni, promeniće posao, grad, zemlju. I nijednom se neće osvrnuti.

Kako da današnji poslodavci budu atraktivni ovoj generaciji? Najjednostavnije – kroz stručnjake koji će birati buduće zaposlene. Dobri menadžeri ljudskih resursa (i sami sve češće pripadnici ove generacije) znaju kako da današnje kandidate zainteresuju i na odgovarajući način im predstave prednosti novog posla. Oni govore istim jezikom, imaju slična životna iskustva i međusobno se razumeju.

Zato – da biste uložili u budućnost svog poslovanja – prvo uložite u dobre HR stručnjake. To je vaša ključna investicija. I isplatiće vam se mnogo brže nego što mislite.