Da li će se Facebook valuta - Libra, nametnuti kao nova svetska valuta i zapretiti pravim bankama?

Kakva sudbina čeka današnje banke?

Dr Goran Kunjadić, specijalista za IT bezbednost i kriptozaštitu, nam u kolumni ove nedelje otkriva šta nam kako bi mogla da izgleda budućnost Facebookove digitalne valute pod imenom Libra.

Najava kompanije Facebook o izdavanju sopstvene kripto valute kao i najava mera organizacije FATF izazvali au različita reagovanja i komentare o čemu smo pisali u prethodnim nastavcima.

Preporučujemo

Jedno od pitanja koje se nametnulo je pitanje daljeg razvoja i u krajnjoj liniji i opstanka kripto valuta. Imajući u vidu nedoumice koje prate kripto valute počevši od anonimnosti učesnika u transakcijama pa sve do pitanja kako se određuje njihova vrednost teško je pouzdano reći kako će dalje teći razvoj kripto valuta.

Sama tehnologija zasnovana na blokčejn platformi se pokazala kao pouzdana i bezbedna, bez obzira na nedostatke koji svakako postoje.

Pored blokčejn tehnologije, pojavila se i tehnologija zasnovana na malim uređajima koje svakodnevno koristimo a koji su vezani na internet IoT (Internet of Things) koji svoje male procesorske kapacitete naknađuju masovnošću. Obe tehnologije mogu da koegzistiraju zajedno ali nije isključeno ni da će se pojaviti neka treća opcija koja će biti još efikasnija i bezbednija.

Upotreba novih digitalnih tehnologija u poslovanju finansijskog tržišta je potpuno izvesna. Podsetimo da se udeo gotovinskih plaćanja rapidno smanjuje, dok su digitalna plaćanja u porastu. Različiti izvori daju podatke o srazmeri gotovinskog i elektronskog plaćanja u različitim zemljama i regionima sveta.

Može se reći da se gotovinskim transakcijama vrši oko 25% svih plaćanja, dok se digitalnim transakcijama vrši oko 75% svih transakcija. Takođe na osnovu različitih izvora može se zaključiti da je oko 80% novca digitalizovano, odnosno ne postoji u štampanom obliku. To nam govori da će udeo gotovog odnosno štampanog novca nastaviti da se smanjuje i da će u jednom trenutku potpuno nestati. Možemo zaključiti da će digitalni novac odneti prevagu u budućnosti.

FIAT valute iza kojih stoje države preko svojih centralnih banaka danas se smatraju neprikosnovenim i gotovo jedinim mogućim rešenjem. Poslovne banke se bave transakcijama isključivo u FIAT valutama, istini za volju većinom u digitalnom obliku.

Postojeće kripto valute su podržane isključivo od strane nepoznatih investitora, tako da se tradicionalne banke, barem za sada ne odlučuju da njima trguju. Libra, nova valuta iza koje stoji Facebook, jedna od najmoćnijih svetskih kompanija će doneti novi pogled na kripto valute.

Podsetimo da Facebook ostvaruje godišnji prihod koji je znatno veći od BDP-a većine država, tako da u validnost Libre ne bi trebalo sumnjati. Facebook se takođe, barem preliminarno, obavezao da će Libra poštovati odredbe FATF. Čak je najavljeno i davanje kredita u novoj kripto valuti i to po nižim kamatnim stopama od tradicionalnih banaka.

Ako se uzme u obzir i PSD2 direktiva, koja omogućava trećim kompanijama da direktno pristupe bankovnim računima, nameće se zaključak da će sadašnje banke postati samo mesta gde se čuvaju podaci. Tradicionalne banke bi trebalo da imaju ovo u vidu i da uvode radikalne promene ukoliko žele da opstanu na tržištu.

Jedan od osnovnih postulata kripto valuta, a to je anonimnost, Libra neće poštovati i zbog toga će verovatno nastaviti da postoje kripto valute ko što je bitkoin, čija vrednost prethodnih nedelja značajno raste.

Mnogo je nepoznanica ali je jedno sigurno: promene su neminovne i finansijsko tržište kakvo danas poznajemo uskoro će poprimiti potpuno drugačiji izgled.

(Telegraf.rs)