Veselin Jevrosimović: Prozor u privatnost

Problem je što smo u sajber svetu svi „novorođenčad“ i nismo imali priliku da se kroz život vaspitavamo i učimo pravila ponašanja...

Računari i pametni telefoni predstavljaju neverovatan prozor u svet koji nam pruža mogućnost da komuniciramo, saznajemo, učimo, izražavamo kreativnost i zabavljamo se. Ono što većina ljudi zaboravlja je da taj, kao i svaki drugi prozor, može da ponudi pogled u oba smera.

Ne pričam o tome što objave na društvenim mrežama neretko otkrivaju mnogo više o onome ko ih piše nego o deljenom sadržaju. Ovde su tema zlonamerni softveri koji mogu da ugroze našu privatnost.

Preporučujemo

Stručnjaci koji se bave sajber bezbednošću ovu vrstu računarskih virusa i trojanaca jednim imenom nazivaj kripver (eng. creepware). U slobodnom tumačenju, prevod bi mogao da glasi „softver podlih“ ili „softver pokvarenjaka“.

Radi se o zlonamernim programima koji za cilj imaju da uhode ljude i otkrivaju njihove tajne i intimne detalje. To čine tako što preuzmu kontrolu nad računarom ili mobilnim telefonom, a onda putem web kamere ili mikrofona snimaju ono što se vidi ili čuje.

Pored toga, budući da haker može ad pristupi podacima na uređaju, u opasnosti su i datoteke koje sadrže poverljive informacije. Cilj može da bude puka zabava, ali i ucenjivanje, kontrola supružnika, krađa podataka, otkrivanje lozinki, blokada računara itd. Ovu vrstu virusa možete da „zaradite“ na razne načine, a najčešće preuzimanjem nelegalnih video i audio snimaka, instaliranjem aplikacija iz neproverenih izvora i posetom sajtovima sumnjive sadržine.

Noviji modeli prenosnih računara, posebno oni namenjeni poslovnoj publici, sve češće poseduju fizičku zaštitu koja prekriva web kameru kada se ona ne koristi, a postoje i jeftini dodaci za ovu namenu koji će vas barem delimično zaštititi od neželjenih pogleda. Ipak, najsigurnije je da obratite pažnju na svoje ponašanje na mreži i ne budete povodljivi za raznim vrstama pogodnosti koje se tamo nude.

Sve što sam ovde opisao nema za cilj da izazove paniku, već da razvije svest o tome da opasnosti u digitalnom prostoru postoje, ništa manje niti više nego u stvarnom svetu. Čak se ni načini zaštite ne razlikuju bitno. Zdrav razum, elementarna pažnja i malo discipline.

Problem je što smo u sajber svetu svi „novorođenčad“ i nismo imali priliku da se kroz život vaspitavamo i učimo pravila ponašanja. Zbog toga treba da uložimo malo napora i da permanentno usvajamo veštine za digitalno doba.

(Telegraf.rs)