Veselin Jevrosimović: Posao u doba veštačke inteligencije

Najvažnije sposobnosti u desetinama novih zanimanja koja će se uskoro pojaviti vezane su za kreativnost, sociološka pitanja, razumevanje podataka i trendova, kao i opšte poznavanje informacionih tehnologija

Foto: Pixabay

Ako pogledamo pravce ubrzanog tehnološkog razvoja, jasno je da nas u narednih nekoliko decenija očekuju burne promene u bezmalo svakom aspektu ljudskih aktivnosti. Sistemi iz domena veštačke inteligencije i robotike, selidba klasičnog poslovanja u virtuelni prostor i uspon informacija kao najvažnijeg resursa uticaće i na poslove koje obavljamo. Mnogi se s pravom plaše da će brojna zanimanja nestati i da će ljudsku radnu snagu zameniti mašine i softveri.

To ne znači da za nas više neće biti posla. Naprotiv, pojaviće se brojna nova zanimanja i to brže nego što očekujemo. Mladi ljudi koji danas počinju školovanje u srednjim školama i na fakultetima osetiće promenu i pre nego što njihova karijera zvanično počne. Zbog toga treba da im pomognemo da se što bolje pripreme, da steknu neophodne veštine i da razumeju svet u kome žive.

Najvažnije sposobnosti u desetinama novih zanimanja koja će se uskoro pojaviti vezane su za kreativnost, sociološka pitanja, razumevanje podataka i trendova, kao i opšte poznavanje informacionih tehnologija. Tako se, na primer, predviđa da će gotovo svaka kompanija imati barem jednog zaposlenog, a najverovatnije i čitave sektore, zadužene za etiku i poverenje.

Foto: Marko Jovanović

U vremenu kada smo zatrpani lažnim vestima i kontradiktornim informacijama, logično je da će neko morati ozbiljno da se bavi moralnim kompasom firmi i odnosom prema klijentima baziranom na poverenju. Pošto će IT sektori postati krucijalni za bilo koju delatnost, očekuje se čitav niz poslova vezanih za njihovu vezu sa osnovnom delatnošću kompanija, pre svega u domenu komunikacije i razvoja strategije.

Dalje, policijskom, sudskom i zakonodavnom sistemu trebaće eksperti za istraživanje podataka i trendova, ali i kontrolu rada veštačke inteligencije, odnosno analizu ugrađenih programskih mehanizama. Sve nabrojano ne mogu da rade mašine.

Istorija čovečanstva je obeležena promenama. Gledano iz te perspektive, sve što se dešava u digitalnom dobu samo je prirodna evolucija civilizacijskog napretka. Uostalom, koliko žetelaca je svojevremeno zamenjeno jednim kombajnom i koliko zanimanja je nestalo kada smo uveli električnu energiju, automobile i industrijske mašine?

Kao i mnogo puta ranije, promene su donele boljitak onima koji su umeli da ih predvide, sagledaju i na vreme se pripreme za sve što budućnost donosi.

(Telegraf.rs)