Koliko je veštačka inteligencija zaista "veštačka"?

Postavlja se pitanje kako su se ljudska i veštačka inteligencija mogle razviti na iznenađujuće slične načine. Jedno od tumačenja je da su i ljudski mozak i sistemi veštačke inteligencije u osnovi računarski. Drugim rečima, oni obrađuju informacije primajući podatke, transformišući ih i proizvodeći rezultate ili predviđanja. Ljudi često kažu da je poređenje mozga sa računarom samo metafora međutim kako stvari stoje izgleda da je zaista tako, odnosno, mozgovi su procesori informacija.

Eksperti tvrde da je inteligencija kod ljudi, životinja ili mašina zasnovana na računarstvu. Oslanjaju se na rad naučnika kao što su Alan Tjuring i Džon fon Nojman, koji su proučavali kako sistemi mogu da se repliciraju i računaju, i biološke Lin Margulis, koja je predložila da se život razvio kroz simbiogenezu, spajanje različitih organizama da bi se formirali složeniji.

Preporučujemo

Mnogi povezuju Margulisovu teoriju sa veštačkom inteligencijom, sugerišući da i biološki život i veštačka inteligencija rastu u složenosti kada manje jedinice sarađuju. Baš kao što se pojedinačne ćelije spajaju da bi formirale višećelijske organizme, jednostavni algoritmi i programi mogu da interaguju da bi formirali naprednije sisteme.

Teorija prirodne selekcije Čarlsa Darvina objašnjava samo deo evolucije. Saradnja, ne samo konkurencija, igra centralnu ulogu u tome kako se život i inteligencija razvijaju. Život je bio računski od samog početka a vremenom je postajao složeniji jer kada su različiti računari ili organizmi radili zajedno, formirali su masivne, paralelne sisteme, slično načinu na koji neuroni u mozgu istovremeno obrađuju informacije.

Ranije je izveden eksperiment u Guglu pri čemu je korišćen jednostavan programski jezik sa samo osam osnovnih komandi, slučajnim bitovima koda je bilo dozvoljeno da interaguju milione puta. Vremenom su se pojavili složeniji, samoreplicirajući programi, slično kao što se život mogao razviti iz jednostavnih početaka.

Inteligencija se može definisati kao sposobnost predviđanja i oblikovanja budućnosti. Ljudska inteligencija, prema nekim tvrđenjima, se istinski proširila kada su ljudi počeli da žive i rade u društvima.

Pojedinačni ljudi su ograničeni, ali kolektivno, kroz saradnju, zajedničko znanje i specijalizaciju, mogu se postići izvanredne stvari, od putovanja u svemir do transplantacije organa.

Ukratko, inteligencija ne raste u izolaciji, već kroz povezanost, bilo u ćelijama, društvima ili računarima. Kako će se dalje veštačka inteligencija razvijati, saznaćemo u veoma bliskoj budućnosti.

(Telegraf.rs/Goran Lazarov)