Uticaj korone na tehnologiju: Nosivi gedžeti kao detektori zaraze u ranoj fazi

U projeku će biti proučavani podaci sa pet različitih nosivih gedžeta, a na svakom od njih će se nalaziti drugačiji analitički algoritam

Pametni satovi i narukvice bi mogli da odigraju veliku ulogu u sprečavanju širenja virusa i detekciji zaraženih u ranoj fazi bolesti.

Medicinski fakultet univerizteta Stanford, Istraživački institut Scripps i poznati proizvođač nosivih gedžeta Fitbit pokrenuli su inicijativu koja ima za cilj da podaci sa senzora pametnih satova budu iskorišćeni za uočavanje ranih znakova zaraze.

Preporučujemo

Oni razvijaju algoritme koji će, iz podataka koje senzori prikupe, markirati povišene otkucaje srca i temperaturu, koji su često signal na odgovor imunološkog sistema. Na taj način korisnici će moći da dobiju upozorenje u najranijim fazama bolesti, čak i pre pojave simptoma, i tako moći da se izoluju pre nego što zaraze bilo koga drugog.

U projeku će biti proučavani podaci sa pet različitih nosivih gedžeta, a na svakom od njih će se nalaziti drugačiji analitički algoritam. Za potrebe projekta Fitbit će naučnicima obezbediti 1.000 pametnih satova i promovisati studiju među svojim korisnicima, kojima će biti ponuđena mogućnost da u njoj učestvuju.

Sa Stanforda poručuju da će uspešnost razvoja ovakvog tipa rane dijagnostike ponajviše zavisiti od broja učesnika studije, pa se nada da će u nju biti uključen veliki broj dobrovoljaca.

Naučnici su svesni izazova koji im stoje na putu. Na srčani ritam i promene telesne temperature uticaj imaju različiti faktori poput vežbanja ili gledanja napetog filma, a algoritmi bi to trebalo da prepoznaju i da izdvoje od uzorka koji ukazuje na mogućnost zaraze virusom. Pored toga, problem je i u prepoznavanju različitih virusa, kako se ne bi dogodilo da pametni sat podigne uzbunu kada se radi o običnoj prehladi.

Bez obzira na sve te izazove, naučnici sa Stanforda veruju da su pametni satovi i narukvice dobar "alat" za ovaj posao, s obzirom na to da njihovi senzori dnevno naprave više od 250.000 merenja. Profesor Majkl Snajder veruje da će upravo zahvaljujući tim podacima biti moguće pronaći uzorke koji će otkriti ko se razboleo i kako, prenosi ViDi.

To neće moći da pruži kompletnu sliku epidemije, budući da samo manji deo populacije nosi pametne satove ili narukvice, ali bi u skoroj budućnosti takve gedžete možda svi mogli da počnu da nose, jer bi mogli da postanu obavezni kao što je to danas vakcinacija.

(Telegraf.rs)