Digitalna dilema Evrope: Da li verovati informacijama na internetu?
Više od polovine stanovništva EU sumnja u istinitost informacija na internetu, dok skoro 90% smatra da bi tehnološke kompanije i vlade trebalo da preuzmu odgovornost
Većina građana Evropske unije očekuje jače napore u borbi protiv namernog širenja lažnih ili manipulisanih informacija putem interneta. Prema nedavnom istraživanju Bertelsmann Stiftung-ovog projekta "Upgrade Democracy", više od polovine (54%) ispitanika često ili veoma često nije sigurno da li su informacije s interneta tačne. Čak 39% navodi da su bili svesni dezinformacija.
Kai Unziker, autor studije, naglašava važnost pouzdane informacije kao osnove za donošenje obaveštenih odluka i za demokratski diskurs. "Evropsko stanovništvo oseća veliku nesigurnost u vezi s digitalnim sadržajem kojem mogu verovati. Oni koji žele da zaštite i ojačaju demokratiju ne bi trebalo da ostavljaju ljude da se sami nose s dezinformacijama," kaže stručnjak za demokratiju i koheziju pri Bertelsmann Stiftung.
Preporučujemo
Google na pragu suđenja: Praćenje korisnika u inkognito režimu pod lupom
Saudijska Arabija se slaže da svi uređaji treba da imaju USB-C konektor
Manje od polovine (44%) svih Evropljana proverava informacije sa interneta. Još manje (22%) prijavljuje netačne informacije ili upozorava druge na njih. Mlađi i obrazovaniji ispitanici češće prepoznaju i suprotstavljaju se dezinformacijama.
Studija "Upgrade Democracy" takođe pokazuje da što više društvenih mreža koriste ispitanici, češće primećuju dezinformacije. Stavovi o uticaju društvenih medija na demokratiju variraju među zemljama EU.
Kako bi se rešio ovaj problem, Bertelsmann Stiftung preporučuje uspostavljanje i proširenje sistematskog praćenja od strane nezavisnih aktera iz akademske zajednice i civilnog društva, kao i podizanje svesti o rizicima dezinformacija među širom populacijom.
(Telegraf.rs)