AI piše kod i prolazi ispite, ali ne ume da pročita analogni sat

Najnapredniji modeli veštačke inteligencije masovno greše pri čitanju analognog sata i računanju dana u kalendaru. Novo istraživanje Univerziteta u Edinburgu otkrilo je da sistemi poput GPT-4o i Gemini 2.0 padaju na zadacima koje deca savladaju u najranijem uzrastu.

Naučnici su pred vodeće modele postavili zadatke koji zahtevaju prepoznavanje položaja kazaljki i izračunavanje dana u nedelji za zadati datum. Rezultati su pokazali da veštačka inteligencija tačno procenjuje vreme na analognom satu u svega 38,7 odsto slučajeva. Sa kalendarskim računanjem situacija je još lošija, gde je procenat tačnih odgovora pao na skromnih 26,3 odsto.

Preporučujemo

Zašto prostor i matematički obrasci zbunjuju algoritme

Rukovodilac istraživanja Rohit Saksena objašnjava da čitanje sata zahteva prostorno rezonovanje, a ne samo prepoznavanje objekta na slici. Model lako uočava da se na fotografiji nalazi sat, ali teško meri uglove i tumači preklopljene kazaljke ili rimske brojeve.

Kod kalendara problem stvara način na koji veštačka inteligencija obrađuje podatke. Tradicionalni računari lako izvršavaju matematičke operacije, dok jezički modeli ne pokreću matematičke algoritme već predviđaju sledeću reč na osnovu naučenih obrazaca. Pri obradi retkih pojava, poput prestupnih godina, model gubi logičku doslednost.

Ograničenja u praktičnoj primeni tehnologije

U testiranju su učestvovali i vrhunski modeli Claude-3.5 Sonnet i Llama 3.2-Vision. Istraživači naglašavaju da ovi nedostaci predstavljaju ozbiljnu prepreku za automatizaciju poslova u kojima su vreme i zakazivanje ključni faktori.

Nalazi ukazuju na jasnu razliku između načina na koji informacije razumeju ljudi i načina na koji to rade algoritmi. Stručnjaci poručuju da je za poslove koji spajaju vizuelno zapažanje i precizno logičko zaključivanje i dalje neophodno prisustvo čoveka.

(Telegraf.rs)