Kvantni računari ulaze u novu eru, evo šta se promenilo

Istraživači sa IBM-a i Univerziteta u Čikagu izveli su kvantni proračun koji je trajao oko 15 minuta, dok bi vodećim metodama klasične simulacije za isti zadatak bilo potrebno nepraktično mnogo vremena. Demonstraciju su najavili 30. jula 2026. godine, a rad je objavljen na arXiv-u.

Ono što ovaj eksperiment izdvaja od ranijih pokušaja jeste da su naučnici, uz sam proračun, ponudili i način da se proveri koliko je tačno izveden. To je problem koji je decenijama kočio dokazivanje takozvane kvantne prednosti, momenta kada kvantni računar radi nešto što klasični praktično ne može.

Preporučujemo

Provera tačnosti bila je najveća prepreka

Do sada se za testiranje kvantnih računara najčešće koristio metod nasumičnog uzorkovanja kola, poznat kao RCS. Kvantni računar u tom testu proizvodi obrasce toliko složene da ih klasični računari ne mogu efikasno da rekreiraju.

Problem je u tome što, što je proračun teži, teže je i proveriti da li je kvantni računar zaista dao tačan rezultat. U jednom trenutku provera postaje praktično nemoguća, osim ako naučnici ne naprave ozbiljne pretpostavke o unutrašnjem radu mašine.

Bil Feferman, profesor na Univerzitetu u Čikagu, kaže da je provera i dalje jedan od najvećih izazova u dokazivanju kvantne prednosti. Novi pristup, kako objašnjava, omogućava bolju procenu tačnosti kvantnih stanja pod uticajem šuma, što povećava poverenje da računar zaista rešava računski težak problem.

Njegov doktorand Sumik Goš dodaje da bi napredak u proveri tačnosti mogao da otvori vrata i za praktičnu primenu naredne generacije kvantnih računara. Kompletni podaci i kola iz eksperimenta objavljeni su javno na Quantum Advantage Tracker platformi.

Sedamdeset logičkih kjubita i potisnute greške

Istraživači su izveli jednu od najvećih do sada zabeleženih demonstracija kvantne korekcije grešaka, koristeći 70 logičkih kubita. Logički kjubiti kodiraju kvantnu informaciju preko više fizičkih komponenti, čime se proračun štiti od grešaka izazvanih šumom.

Sistem je izvršio 2.415 logičkih operacija nad po dva kjubita i 468 takozvanih logičkih "T" operacija, dve mere složenosti kvantnog kola. Kodiranje kola smanjilo je efektivnu stopu logičke greške na desetinu fizičke stope greške, što je omogućilo održavanje visoke preciznosti uprkos velikom broju operacija.

Džej Gambeta, direktor IBM Research-a, kaže da su sada "čvrsto ušli u eru kvantne prednosti". Prema njegovim rečima, demonstriran je kvantni proračun van praktičnog domašaja klasičnih računara, uz statističku pouzdanost o tome koliko je verno izvršen.

Pouzdana korekcija grešaka i poverenje u tačnost rezultata predstavljaju dva ključna uslova da bi kvantni sistemi mogli da rade na većim razmerama. Kombinovanjem računski teškog zadatka sa metodom za procenu njegove tačnosti, ovaj eksperiment predstavlja značajan korak ka tom cilju.

(Telegraf.rs)