Nervira vas spor internet? Ovo je glavni razlog tog frustrirajućeg problema

I pored toga što savremeni optički kablovi omogućavaju sve veće brzine protoka signala, nema tog korisnika koji bar jednon nije osetio frustrajuću sporost interneta...

Foto: Unsplash

Većinu "običnih" korisnika interneta nije u stanju da prepozna, niti da otkrije probleme sa brzinom internet veze koju koriste. Takve probleme, međutim, nije teško objasniti.

Oni se javljaju kada dođe do prekida protoka podataka u kablovima koji prenose signal, a naročito onda kada je na jednu vezu "nakačen" veći broj korisnika.

I pored toga što savremeni optički kablovi omogućavaju veće brzine protoka interent signala, nema toga ko bar u nekom trenutku nije osetio frustrajuću sporost interneta.

FTTP i FTTC

Kao što je već poznato, internet čini mreža kablova putem kojih se digitalni podaci šalju na velike daljine brzinama koje mogu biti približne i brzini svetlosti.

Neki koriste FTTP konekciju (Fibre To The Tremises - engl. "Vlakana u prostorije"), koja podrazumeva dovođenje signala optičkim kablom direktno do kuće.

Većina objekata, ipak, signal dobija putem FTTC veze (Fibre To The Cabinet - engl. "Vlakna do ormana"), kojom se signal velikom brzinom optičkim kablovima dovodi do jedne tačke u objektu, odakle se do korisnika razvodi "sporijim" kablovima. A, budući da bakarni kablovi mogu sa prenose samo analogne signale, digitalni podaci moraju da se konvertuju u analogne signale, kako bi stigli do korisnika.

Brzine interent veze na nekom većem području u velikom procentu zavisi od kvaliteta kablova. Tako bolji kablovi garantuju brže mreže, što omogućava stabilniju vezu bez mnogo prekida signala, budući da je bolja oprema u stanju da bolje podnese veće zahteve korisnika.

Foto: Shutterstock

Namerno "spuštanje"

Kada brzina u mreži primetno opadne, to znači da su kablovi "zakrčeni" zbog gustog saobraćaja koji izaziva njihovo preopterećenje. U takvim situacijama se može desiti da provajder sam smanji brzinu regionalne mreže, kako bi svi korisnici mogli ravnomerno da koriste internet manje brzine, čime se sprečava da mali broj najzahtevnijih korisnika preoptereti mrežu na štetu svih ostalih.

U suprotnom, dolazi do zagušenja mreže, pa podaci manje zahtevnih korisnika ne uspevaju da se "probiju". U praksi, većina velikih provajdera "više voli" da njihova mreža ima sporiji protok, ali da svi korisnici mogu da koriste internet.

Ovi problemi se obično dešavaju onda kada provajderi svoju mrežu učine dostupnom većem broju korisnika nego što ona tehnički može da podrži. A to uopšte nije retkost u svim delovima sveta, i to najčešće zbog toga što većina "običnih" korisnika nikada ne koristi maksimalini protok koji ima na raspolaganju.

Netflix i Call of Duty

U vreme pandemije korona virusa, koja traje već više od godinu dana, širom sveta je došlo do porasta upotrebe interneta, pa su se ovakvi problemi često javljali. Uopšte, po lošem vremenu ili u bilo kojim drugim okolnostima (i kada nema pandemije), kada ljude i velikom procentu ostaju kod kuća, kućni internet se mnogo više koristi.

Foto: Activision / Promo

Jedan od većih "udara" na internet mreže poslednjih godina predstavlja i objavljivanje popularnih video igara, kao što je npr. Call of Duty, kada navala gejmeri za daunloadom desetina gigabajta podataka "zakrče" mreže i servere, pa provajderi "usporavaju" svoje mreže.

Isto se dešava i sa popularnim striming servisima kada se pojave dugoočekivane serija i filmovi. Tako su u martu prošle godine, za vreme lokdauna koga su tada uvele brojne države sveta, Netflix i YouTube bili prinuđeni da snize kvalitet svog video strima kako bi veći broj korisnika mogao da im pristupi.

I dok ćete, u većini slučajeva, pri "normalnom" korišćenju interneta, jedva primetiti promene brzine protoka, s vremena na vreme, dođu oni trenuci kada imate utisak da korsitite davno zaboravljenu dajl-ap vezu. A sve zavisi od toga koliko je vaš provajder pustio (zahtevnih) korisnika u svoju mrežu, koju i vi koristite, i koliki protok kablovi unutar nje mogu da izdrže.

(Telegraf.rs)