Beast of Reincarnation recenzija: Game Freak je pronašao novi identitet van Pokemona

Postoji određena ironija u tome što je upravo Game Freak, studio koji je decenijama bio gotovo neraskidivo vezan za jednu od najpoznatijih Nintendo franšiza, napravio igru čija je najveća vrednost to što nema nikakve veze sa Pokemonom. Beast of Reincarnation nije pokušaj da se iskoristi stara slava, niti je mali eksperiment između dva velika projekta. Ovo je ambiciozan pokušaj da se napravi ozbiljan akcioni RPG sa mračnijom atmosferom, zahtevnom borbom i svetom koji igrač želi da istraži.

Rezultat nije savršena igra, ali je verovatno najzanimljiviji projekat koji je Game Freak napravio godinama.

Preporučujemo

Posle više od 30 sati provedenih u njenom svetu, najveći utisak nije ostavio broj neprijatelja koje sam pobedio niti količina opreme koju sam otključao, već odnos između Eme i Kua. U igri koja se oslanja na poznate elemente modernih akcijskih RPG naslova, upravo taj odnos predstavlja nešto što je izdvaja od brojnih sličnih pokušaja.

Put kroz svet koji je izgubio ravnotežu

Priča Beast of Reincarnation smeštena je u daleku budućnost Japana, u svet koji je priroda gotovo potpuno preuzela nakon velike katastrofe. Ljudska civilizacija je ostavila iza sebe ruševine, dok su šume, biljke i misteriozna korupcija promenile pejzaž i stvorenja koja u njemu žive.

U središtu svega nalazi se Ema, ratnica koja pokušava da pronađe način da zaustavi širenje propasti, zajedno sa Kuom, velikim psom koji joj je mnogo više od običnog pratioca. Njihova veza nije predstavljena kroz previše dijaloga ili klasične scene kakve viđamo u velikim RPG igrama. Game Freak se više oslanja na male trenutke, ponašanje likova i način na koji se njih dvoje međusobno dopunjuju tokom putovanja.

Upravo zbog toga Ku funkcioniše toliko dobro. U mnogim igrama saputnici postoje samo da bi objašnjavali priču ili pomagali u borbi, ali ovde je pas sastavni deo celog iskustva. Njegova prisutnost menja način na koji igrač pristupa sukobima, a istovremeno daje emocionalnu težinu putovanju koje bi bez njega bilo mnogo manje upečatljivo.

Međutim, priča nije bez problema. Beast of Reincarnation često više sugeriše nego što objašnjava. Igra ima zanimljive ideje o prirodi, propadanju sveta i odnosu čoveka prema okruženju, ali neke od njih ostaju nedovoljno razvijene. Ako očekujete kompleksan RPG sa velikim brojem likova i političkim zapletima, verovatno ćete ostati razočarani. Ovo je pre svega intimna priča o dva bića koja pokušavaju da prežive u svetu koji nestaje.

Borba koja traži strpljenje, a nagrađuje preciznost

Najveći uspeh Beast of Reincarnation nalazi se u borbenom sistemu. Iako je jasno da igra crpi inspiraciju iz soulslike žanra, ona ne pokušava slepo da kopira formule igara koje su taj stil učinile popularnim.

Borbe su brze, ali ne haotične. Igra kažnjava nasumično pritiskanje dugmadi i tera igrača da obrati pažnju na protivnike. Svaki neprijatelj ima određene obrasce napada, trenutke slabosti i način na koji mora da mu se pristupi.

U početku borba može delovati jednostavno. Ema ima osnovne napade, izbegavanje i nekoliko posebnih sposobnosti, ali kako se otključavaju nove veštine, sistem postaje mnogo dublji. Pariranje, pravovremeno izbegavanje i korišćenje pravih sposobnosti u pravom trenutku postaju razlika između lake pobede i frustrirajućeg poraza.

Najbolji deo sistema jeste što Ku nije dodatak sa strane. On nije samo pas koji povremeno napadne neprijatelja dok vi radite sav posao. Njegove sposobnosti direktno utiču na tok borbe. Dobro korišćenje Kua otvara prostor za snažne napade i omogućava različite taktike.

Zbog toga borba nikada ne postaje samo pitanje statistike. Jači protivnik ne pada zato što imate dovoljno visok nivo, već zato što ste naučili kako funkcioniše. Kada konačno savladate neprijatelja koji vam je nekoliko pokušaja ranije pravio probleme, osećaj napretka dolazi iz vašeg znanja, a ne samo iz brojeva.

Progresija koja ne zatrpava igrača sistemima

Beast of Reincarnation ne pokušava da bude ogroman RPG sa desetine komplikovanih menija i stotinama predmeta. Sistem napredovanja je relativno jednostavan, ali dovoljno fleksibilan da igrač ima osećaj da razvija sopstveni stil igre.

Kroz istraživanje i borbe otključavaju se nove sposobnosti koje menjaju način na koji Ema funkcioniše u borbi. Moguće je fokusirati se na agresivniji pristup, odbranu, posebne napade ili kombinaciju različitih stilova.

Ono što je posebno dobro jeste što igra ne tera igrača da prati jednu optimalnu putanju. Eksperimentisanje ima smisla, a promena pristupa često može rešiti problem sa neprijateljem koji je ranije delovao nepobedivo.

Ipak, progresija nije bez slabijih trenutaka. Nakon većeg broja sati postaje jasno da sistem nema dubinu nekih najvećih RPG igara. Ima dovoljno prostora za razvoj lika, ali ne toliko da biste desetine sati analizirali svaku odluku.

To je istovremeno i prednost i mana. Beast of Reincarnation zna šta želi da bude i ne gubi vreme na nepotrebnu komplikaciju, ali igrači koji očekuju ogroman RPG sistem možda će želeti više.

Svet koji se pamti po atmosferi, ne veličini

Jedna od najvećih grešaka koje bi igra mogla da napravi jeste da pokuša da se takmiči sa ogromnim open-world igrama. Srećom, Game Freak to nije uradio.

Svet Beast of Reincarnation nije impresivan zbog veličine, već zbog atmosfere. Ruševine koje polako preuzima priroda, napuštena mesta i osećaj da se iza svakog dela pejzaža krije deo izgubljene istorije daju igri prepoznatljiv identitet.

Istraživanje često nagrađuje radoznalost. Nisu svi delovi sveta jednako zanimljivi, ali najbolji trenuci dolaze kada skrenete sa glavnog puta i pronađete nešto što nije bilo obavezno.

Vizuelni stil je jedan od glavnih razloga zbog kojih igra uspeva. Kombinacija japanske estetike, prirode koja je progutala civilizaciju i mračnijih tonova stvara atmosferu koja ostaje u sećanju mnogo duže nego pojedini tehnički detalji.

Najveći problem je što najbolje ideje nisu svuda podjednako iskorišćene

Posle više od 30 sati, najveća zamerka Beast of Reincarnation nije jedna velika greška, već osećaj da je igra često veoma blizu nečeg još boljeg.

Boss borbe su uglavnom odlične, ali kvalitet nije uvek isti. Neki susreti predstavljaju vrhunac igre, dok drugi ne ostavljaju isti utisak. Isto važi i za obične neprijatelje, čija raznovrsnost nije dovoljno velika da bi borbe tokom cele avanture zadržale isti nivo svežine.

Postoje i delovi istraživanja koji deluju praznije nego što bi trebalo. Svet ima odličnu atmosferu, ali ponekad nedostaje više razloga da se svaki njegov deo detaljno prouči.

To nisu problemi koji uništavaju iskustvo, ali sprečavaju igru da dostigne nivo najboljih predstavnika žanra.

Beast of Reincarnation je najvažniji podsetnik da Game Freak nije studio sposoban samo za jednu stvar. Posle godina provedenih u svetu Pokemona, napravio je igru koja pokazuje drugačiju stranu svog kreativnog potencijala.

Nije bez mana. Priča neće zadovoljiti svakoga, progresija nije najdublja koju smo videli, a pojedini delovi avanture ne uspevaju da zadrže kvalitet najboljih trenutaka. Ali kada borba klikne, kada Ema i Ku zajedno prolaze kroz ovaj uništeni svet i kada igra pogodi pravi balans između izazova i istraživanja, Beast of Reincarnation pokazuje zašto je vredna pažnje.

Ovo nije novi standard za akcione RPG igre, ali jeste veoma dobar prvi korak u pravcu koji bi Game Freak mogao češće da istražuje.

Beast of Reincarnation je hrabar zaokret studija koji je konačno pokazao šta može kada izađe iz poznate formule.

Konačna ocena: 8/10

*Kod za recenziju nam je poslao izdavač Fictions

(Telegraf.rs)