MARVEL Tōkon: Fighting Souls recenzija: Marvel dobija fighting igru koju je zaslužio

Kada je Arc System Works početkom godine predstavio MARVEL Tōkon: Fighting Souls, bilo je teško ne pomisliti na Marvel vs. Capcom. Četiri lika u timu, asistencije, ogromne kombinacije i ekran prepun efekata dovoljno su poznati elementi da poređenje dođe samo od sebe. Međutim, što se više igra Tōkon, to postaje jasnije da ovo nije pokušaj da se oživi tuđa formula. Arc System Works je napravio sopstveni sistem i, što je još važnije, napravio je igru koja ima dovoljno karaktera da ne zavisi samo od Marvel licence.

U osnovi je ovo 2D tag-team fighter u kojem svaki igrač sastavlja ekipu od četiri lika. Na raspolaganju je 20 boraca, raspoređenih u pet timova, a među njima su Captain America, Iron Man, Hulk, Black Panther, Wolverine, Storm, Magik, Spider-Man, Ms. Marvel, Peni Parker, Doctor Doom, Magneto, Green Goblin, Carnage, Deadpool, Blade, Ghost Rider i Loki. Roster nije naročito velik, ali je dovoljno raznovrstan da već posle nekoliko sati počnete da razmišljate o tome koji likovi dobro funkcionišu zajedno, a ne samo o tome ko vam je omiljeni.

Preporučujemo

To je zapravo najbolji način da se objasni Tōkon. Ovo nije igra u kojoj birate jednog glavnog lika, a ostala tri služe kao dodatni životi. Ceo sistem je napravljen tako da članovi ekipe stalno utiču jedni na druge. Asistencije mogu da produže napad, pomognu pri kontroli prostora ili izvuku aktivnog borca iz neprijatne situacije, dok promene likova omogućavaju da jedan napad nastavite drugim borcem. Posle nekog vremena prestajete da razmišljate o četiri odvojena lika i počinjete da razmišljate o timu kao jednoj celini.

Borba je jednostavna za početak, ali nije jednostavna za savladavanje

To je verovatno najveći uspeh Arc System Worksa. Tōkon je napravljen tako da Marvel fan koji nikada nije ozbiljno igrao fighting igre može da sedne i odmah napravi nešto što izgleda dobro. Postoje klasični inputi za igrače koji ih žele, ali su dostupne i jednostavnije kontrole, dok Link Attack sistem omogućava da se određene kombinacije izvedu povezivanjem osnovnih napada. Startup Battle i Character Guides dodatno objašnjavaju osnovne sisteme i specifičnosti svakog borca.

To, međutim, ne znači da je igra površna.

Posle početnog perioda u kojem uglavnom učite šta dugmad rade, Tōkon počinje da vas tera da razmišljate o tome kada da koristite asistenciju, kada da promenite lika i kako da rasporedite resurse. Crossover je posebno važan deo sistema. Tokom odbrane možete pozvati člana ekipe i pokušati da prekinete protivnički pritisak, što otvara mogućnost da se iz odbrane odmah vratite u napad. To je mehanika koja dobro pokazuje šta igra pokušava da postigne: čak i kada ste pritisnuti, i dalje imate način da promenite tok borbe, ali morate da znate kada je taj potez vredan rizika.

Zbog toga borbe imaju dosta više strukture nego što spektakularna prezentacija u prvi mah sugeriše. Na ekranu se često dešava mnogo stvari, ali iza toga postoji prilično jasna logika. Ako bez razmišljanja trošite resurse i pozivate asistente čim postanu dostupni, vrlo brzo ćete ostati bez mogućnosti da reagujete kada protivnik preuzme inicijativu. Kada počnete da čuvate resurse za određene situacije i da menjate likove sa konkretnim planom, igra postaje znatno zanimljivija.

To je i trenutak kada Tōkon prestaje da bude samo atraktivan Marvel proizvod i postaje ozbiljna fighting igra.

Roster je dobar, ali 20 likova nije dovoljno

Ovo je deo koji ne može da se zaobiđe. Za igru koja koristi Marvel kao glavnu atrakciju, početnih 20 likova nije naročito impresivan broj. Pogotovo kada se uzme u obzir koliko je veliki Marvelov katalog likova i koliko je prethodnih Marvel fighting igara već pokazalo da publika očekuje velike rostere.

Problem nije u tome što je neko od postojećih likova loš izbor. Naprotiv, Arc System Works je uglavnom napravio dobar posao u tome da se borci međusobno razlikuju. Problem je što se prilično brzo primeti koliko je roster mali kada počnete da eksperimentišete sa timovima.

Dodatni likovi su već deo plana za prvu godinu, zajedno sa novom arenom, kroz Year 1 Character and Stage Pass. To znači da će se situacija vremenom promeniti, ali sadržaj koji tek treba da stigne ne može da popravi veličinu početnog rostera danas.

Ipak, četvoročlani sistem donekle ublažava taj problem. Svaki lik dobija drugačiju ulogu u timu, pa kombinacije između njih stvaraju više mogućnosti nego što bi se moglo očekivati od 20 boraca. Posebno je zanimljivo kada pronađete dva lika koji sami po sebi nisu naročito impresivni, ali zajedno funkcionišu odlično. Tada igra počinje da nagrađuje eksperimentisanje, a ne samo poznavanje popularnih likova.

Marvel nikada nije izgledao ovako

Ako postoji oblast u kojoj je Arc System Works potpuno opravdao očekivanja, to je prezentacija.

Tōkon ima izrazito anime izgled, ali ne pokušava da Marvel likove pretvori u generičke anime verzije sebe. Dizajn je dovoljno stilizovan da odgovara Arc System Worksu, a opet svaki borac ostaje lako prepoznatljiv. Animacije su posebno dobre. Spider-Man se kreće drugačije od Captain Americe, Hulk ostavlja potpuno drugačiji utisak od Iron Mana, a Doctor Doom ima dovoljno sopstvenog identiteta da ga ne možete zameniti ni sa kim drugim.

Najbolje izgledaju super potezi, ali njihova vrednost nije samo u spektaklu. Kamera, animacije i zvučni efekti daju napadima težinu koju je teško postići u tradicionalnijem prikazu fighting igre. Kada se na ekranu sudare četiri lika, igra ume da izgleda kao scena iz veoma skupe animirane Marvel serije.

Arene takođe rade svoj posao. New York, Wakanda, Savage Land, X-Mansion i Knowhere pružaju dovoljno različite ambijente, a određene lokacije imaju i prelaze između delova scene. Zvanični materijali posebno ističu dinamične stage transitions kao deo dizajna.

Jedini problem je što ta količina vizuelnih efekata ponekad otežava čitanje borbe. Kada se istovremeno aktiviraju napadi više likova, asistencije i veliki specijalni efekti, početniku nije uvek lako da shvati šta se upravo dogodilo. To nije problem koji uništava iskustvo, ali postaje primetniji kako borbe postaju brže.

Priča postoji iz razloga

Fighting igra ne mora da ima veliku priču, ali Tōkon je dobio nešto ambicioznije od standardnog izgovora za turnir.

Radnja prati Championa, moćnog kosmičkog protivnika koji dolazi na Zemlju i organizuje turnir. Heroji i negativci moraju da se bore kako bi dobili priliku da mu se suprotstave, dok Episode Mode priču deli na pet timova. Marvel i Arc System Works su za igru napravili originalnu priču, a narativ je predstavljen kroz kombinaciju motion-comic sekvenci i manga estetike.

To funkcioniše bolje nego što bi se moglo očekivati od fighting igre, prvenstveno zato što je fokus stavljen na same timove. Umesto da svaki lik dobije nekoliko generičkih replika između borbi, priča pokušava da objasni zašto su određeni likovi zajedno i kakvi su njihovi međusobni odnosi.

Ipak, Episode Mode ne treba kupovati zbog priče. On je dodatak glavnoj igri, a ne zamena za ozbiljnu single-player kampanju. Njegova prava vrednost je u tome što daje kontekst rosteru i pruža Marvel fanovima razlog da vide kako je Arc System Works interpretirao ove likove.

Ako vam je najvažnija borba, bićete zadovoljni. Ako tražite desetine sati single-player sadržaja, Tōkon nije napravljen za vas.

Online je srce igre

Kao i kod većine savremenih fighting igara, dugovečnost Tōkona zavisiće od online zajednice. Tu su Ranked, Casual i Room Match, kao i online lobby koji može da primi do 64 igrača. Postoje i lokalne borbe, trening i Versus protiv CPU-a, ali je jasno da je kompetitivna igra zamišljena kao glavni razlog zbog kojeg ćete se vraćati.

To ima smisla jer sistem četiri lika proizvodi mnogo prostora za eksperimentisanje. Čak i kada pronađete tim koji vam odgovara, postoje različite varijante njegovog korišćenja. Promena redosleda likova, drugačije asistencije ili promena glavnog borca mogu potpuno promeniti način na koji tim funkcioniše.

Problem je što je PC verzija imala prilično loš početak.

Igrači su odmah nakon izlaska prijavljivali micro-stuttering, padove frejmrejta, probleme sa iskorišćenjem procesora i povremene probleme tokom online mečeva. Dodatnu kontroverzu izazvali su zahtev za PlayStation Network nalogom i činjenica da igra koristi kernel-level Easy Anti-Cheat, zbog čega je PC verzija nedostupna korisnicima Linuxa.

To je posebno nezgodno za fighting igru jer stabilnih 60 fps nije luksuz. To je osnovni tehnički zahtev za ovakav žanr. Arc System Works je najavio da radi na problemima, ali stanje PC verzije pri lansiranju ostaje jedna od ozbiljnijih mana proizvoda.

PS5 verzija je zbog toga trenutno sigurnija preporuka za igrače koji žele da izbegnu tehničke probleme PC porta.

Da li je Tōkon vredan kupovine?

Jeste, uz jednu važnu napomenu: morate znati šta kupujete.

Ako od Tōkona očekujete ogroman Marvel roster i veliku single-player kampanju, verovatno ćete ostati razočarani. Dvadeset likova je malo, a Episode Mode je tu da dopuni borbu, ne da je zameni.

Ako, međutim, želite fighting igru sa dobrim osnovnim sistemom, Tōkon ima mnogo toga da ponudi. Arc System Works je uspeo da napravi borbu koja je dovoljno jednostavna da je Marvel fan može odmah razumeti, ali dovoljno duboka da posle nekoliko sati više ne razmišljate o tome koje dugme treba pritisnuti, već zašto određeni lik treba da bude u vašem timu.

To je važna razlika.

Tōkon ne pokušava da vas impresionira samo licencom. Marvel je ovde zaista ugrađen u dizajn igre. Likovi se igraju drugačije, timovi imaju smisla, asistencije su važne, a četvoročlana postava stvara dovoljno kombinacija da igra ima prostora za ozbiljnu kompetitivnu scenu.

Nije bez mana. Roster je premali, single-player sadržaj je ograničen, a PC izdanje je lansirano u stanju koje nije bilo dovoljno dobro za igru kojoj je preciznost toliko važna. Ipak, kada se sve to odvoji od same borbe, ostaje veoma kvalitetan fighting naslov sa jasnim identitetom.

Najveći kompliment koji mogu da mu dam jeste da posle nekoliko sati igranja prestanete da ga posmatrate kao "onu novu Marvel igru". Počnete da ga posmatrate kao Tōkon, fighting igru sa sopstvenim pravilima, svojim ritmom i sistemom koji ima šta da ponudi igračima spremnim da ga nauče.

Za početnika je pristupačan. Za Marvel fana je atraktivan. Za iskusnog fighting igrača ima dovoljno dubine da zasluži ozbiljnu pažnju.

Sada ostaje da vidimo koliko dugo će Arc System Works uspevati da ga podržava. Roster će morati da raste, balans će morati da se održava, a PC verzija mora da bude dovedena u stanje koje odgovara ostatku igre.

Osnova je, srećom, dovoljno dobra da vredi ulagati u nju.

Konačna ocena: 8/10

*Kod za recenziju nam je dostavio PlayStation

(Telegraf.rs)