The Division 2: Echoes of Central Park recenzija: Povratak u Njujork kakav još nismo videli

Postoji nešto posebno uznemirujuće u prizoru napuštenog Njujorka. Grad koji nikada ne spava odjednom je utihnuo, ulice su prepune olupina, a iza svakog ugla možda se krije neko ko bi vas ubio zbog nekoliko konzervi hrane. Prvi The Division je od tog prizora napravio jednu od najupečatljivijih atmosfera u modernim video igrama. Njegov nastavak je borbu preselio u Vašington, ali se Ubisoft godinama uporno vraća Menhetnu. Sa ekspanzijom Echoes of Central Park, za taj povratak konačno postoji nešto zanimljiviji razlog od još jedne neprijateljske fakcije koja pokušava da preuzme kontrolu nad gradom.

Ovoga puta problem je nešto što ni sami stanovnici Njujorka ne umeju da objasne. Ljudi nestaju, pojavljuju se unakažena tela, kruže glasine o novoj varijanti virusa, a centralno mesto čitave misterije zauzima park koji je tokom epidemije pretvoren u masovnu grobnicu. Šta se zapravo nalazi iza njegovih barikada, pitanje je na koje niko nema pouzdan odgovor.

Preporučujemo

Echoes of Central Park je najambiciozniji dodatak za The Division 2 još od Warlords of New York, barem kada su u pitanju veličina novog područja i pokušaj da se promeni poznata formula. Donosi sedam narativnih misija, tri AI saborca, šest novih varijanti sposobnosti i zaseban endgame sistem. Sve to zvuči kao solidan razlog za povratak igri koja je na tržištu još od 2019. godine. Međutim, pravo pitanje je koliko ove novine zaista menjaju iskustvo igranja.

Misterija iza barikada

Radnja se odvija tokom leta, nakon događaja iz Warlords of New York. Division agenti presreću poziv u pomoć koji dolazi iz oblasti Central Parka, dugo izolovane od ostatka Menhetna. Njihov zadatak je da pronađu Mirandu Vir, direktorku kompanije Veer Corp, ali misija spasavanja ubrzo prerasta u istragu neobičnih događaja koji su okolne četvrti pretvorili u teritoriju prepunu glasina i paranoje.

Najveća promena u odnosu na prethodne kampanje jeste način pripovedanja. Priča je predstavljena kroz retrospektivu, uz naratorku koja prepričava svoju verziju događaja. Takva struktura omogućava autorima da se poigraju informacijama koje igrač dobija, njegovim očekivanjima i razlikom između onoga što se zaista dogodilo i onoga u šta su preživeli poverovali.

To je zanimljiv pristup za serijal koji je oduvek bio uspešniji u prikazivanju posledica katastrofe nego u pisanju upečatljivih likova. The Division je imao uverljiv svet, ali su njegove glavne priče često bile tek opravdanje da obiđemo još jednu neprijateljsku bazu i eliminišemo njenog komandanta.

Ovde misterija ima važniju ulogu. Ekspanzija otvoreno pozajmljuje elemente iz horor žanra, ali ih smešta u okvir vojničke pucačine. Glasine o nepoznatoj pretnji, nestanci i strah lokalnog stanovništva stvaraju drugačiju vrstu napetosti od one na koju smo navikli. Neizvesnost je utoliko zanimljivija što igra ne otkriva odmah koliko su zastrašujuće priče stanovnika opravdane.

Ipak, sedam misija ne ostavlja naročito mnogo vremena za razvoj svih ideja. Pojedini narativni trenuci nemaju težinu koju očigledno pokušavaju da postignu, a važni likovi ponekad ostaju u senci same misterije. U tom pogledu, Echoes of Central Park predstavlja napredak, ali još ne uspeva da ponudi priču koja bi mogla ravnopravno da stane uz najbolje gejmplej trenutke.

Najvažnije je da se priča ne oslanja isključivo na velika otkrića. Njena privlačnost nalazi se u postepenom upoznavanju područja, prikupljanju informacija i otkrivanju okolnosti koje su običan gradski park pretvorile u mesto kojeg se plaše čak i dobro naoružani ljudi.

Njujork je ponovo najzanimljiviji lik

Ako postoji oblast u kojoj Massive Entertainment gotovo da ne može da razočara, onda je to dizajn sveta. Još od prvog The Divisiona, ovaj studio pokazuje gotovo opsesivnu pažnju prema detaljima urbanih prostora. Napušteni stanovi, prodavnice opljačkane tokom epidemije, improvizovane bolnice i kontrolni punktovi govore o raspadu civilizacije često bolje nego razgovori između likova.

Nova mapa obuhvata Upper West Side, Lincoln Square, Dakota District i Central Park, na prostoru približno dvostruko većem od onog koji je ponudio Battle for Brooklyn. Među prepoznatljivim lokacijama nalazi se i Prirodnjački muzej, dok novi operativni centar, Tower, služi kao mesto za pripremu narednih misija i rad na opremi.

Posebno je upečatljiv način na koji je priroda preuzela grad. Vegetacija se preliva preko nekadašnjih granica parka, ulice su zarasle, a poznate gradske lokacije izgledaju kao ostaci nekog mnogo starijeg sveta. Pored toga što stvaraju zanimljivu vizuelnu celinu, ovakva okruženja pružaju priliku za istraživanje i pronalaženje dodatnih informacija o ljudima koji su ovde živeli.

Snowdrop engine i posle toliko godina pokazuje koliko dobro može da izgleda pažljivo osmišljen svet. Prednost The Divisiona nikada nije bila u pukom tehničkom spektaklu, već u gustini detalja. U njegovim najboljim lokacijama imamo utisak da je svaki predmet ostavljen sa razlogom, čak i kada zapravo služi samo kao dekoracija.

Međutim, postoji jedan prilično neobičan dizajnerski izbor. Iako ekspanzija nosi ime Central Parka, najveći deo kampanje odvija se u okolnim gradskim četvrtima. Sam park ima znatno važniju ulogu u završnici i endgame sadržaju.

To donekle menja očekivanja od ekspanzije. Umesto neprekidnog istraživanja misterioznog parka, dobijamo prilično tradicionalnu The Division kampanju kroz nove gradske blokove. Lokacije su odlično osmišljene, ali osnovni raspored aktivnosti i dalje je dobro poznat: istraživanje, sukob, prikupljanje opreme, sledeći zadatak.

Takva struktura nije sama po sebi problematična. Uostalom, upravo zahvaljujući njoj The Division 2 godinama zadržava svoju publiku. Ipak, toliko zanimljivo okruženje zasluživalo je nešto više slobode u dizajnu misija, naročito kada je već postojala prilika da se iskoristi sasvim drugačija atmosfera u odnosu na ostatak igre.

Pucnjava koja još nema mnogo konkurencije

Posle nekoliko sati provedenih u novom sadržaju, najlakše je razumeti zašto The Division 2 i dalje ima posvećenu zajednicu. Njegova kombinacija taktičke pucačine iz trećeg lica i RPG sistema ostaje izuzetno privlačna.

Borba se i dalje zasniva na pravilnom korišćenju zaklona, pozicioniranju i pažljivom upravljanju specijalnim sposobnostima. Neprijatelji pokušavaju da vas opkole, agresivnije jedinice teraju vas da napustite bezbednu poziciju, dok snažniji protivnici zahtevaju koncentrisanu vatru i precizno ciljanje ranjivih delova oklopa.

To je sistem koji naročito dolazi do izražaja kada se nekoliko različitih tipova protivnika pojavi istovremeno. Potrebno je proceniti koga prvo eliminisati, kada promeniti zaklon i da li sačuvati sposobnost za lečenje ili je iskoristiti kako biste što pre završili sukob. Čak i dobro opremljen agent može veoma brzo da pogine ako zanemari sopstveni položaj.

Ekspanzija pokušava da dodatno zakomplikuje ovu računicu kroz zahtevnije boss susrete. Pojedini protivnici raspolažu snažnim napadima koji zahvataju veću površinu, pa jednostavno skrivanje iza prepreke nije uvek dovoljno. Međutim, povećana težina povremeno prelazi granicu između izazovnog i zamornog.

Posebno je problematična kombinacija ogromne količine neprijateljskog oklopa i napada koji mogu da unište igrača za nekoliko sekundi. Umesto da dobijemo zanimljiv taktički problem, pojedine borbe se pretvaraju u dugotrajno iscrpljivanje protivnika, tokom kojeg jedna greška može da poništi sav prethodni trud.

Razlika između solo i kooperativnog igranja zato postaje veoma važna. U grupi je lakše raspodeliti neprijateljsku pažnju, kombinovati sposobnosti i oporaviti se nakon loše odluke. Kada igrate sami, sve te odgovornosti padaju na jednog agenta, što posebno zahtevne susrete može učiniti prilično frustrirajućim.

Novi sadržaj donosi i šest dodatnih varijanti sposobnosti, uključujući Corrosive Trap i Gas Bomber, kao i egzotično oružje The Ratel i novi komplet opreme. Ove novine proširuju mogućnosti eksperimentisanja sa buildovima, što je posebno značajno za veterane koji su već pronašli kombinacije koje najbolje odgovaraju njihovom stilu igre.

Njihova vrednost nije toliko u broju novih predmeta koliko u tome kako se uklapaju u postojeće sisteme. Dobar build u The Divisionu rezultat je međusobnog odnosa oružja, atributa, bonusa opreme i aktivnih sposobnosti. Svaki novi element koji otvara prostor za drugačiju kombinaciju može da produži život igri mnogo više nego nekoliko dodatnih misija.

Istovremeno, Ubisoft je prilikom izlaska ekspanzije privremeno ograničio snagu Prototype Gear opreme unutar novog sadržaja kako bi zadržao predviđeni nivo izazova. Ta odluka pokazuje koliko je teško balansirati novu kampanju za publiku čiji likovi mogu imati drastično različitu snagu.

AI saborci: Dobra ideja, ograničena realizacija

Jedan od važnijih dodataka ekspanziji jeste prošireni sistem AI saboraca. Iako je ova mehanika već postojala u ranijem sezonskom sadržaju, ovde dobija mnogo konkretniju ulogu kroz tri nova lika čije priče upoznajemo tokom kampanje.

Brejli Kalahan je snajperistkinja i nekadašnja olimpijska osvajačica medalje u streljaštvu. Elvud Frenklin ima zaštitničku ulogu i iskustvo rada u obezbeđenju, dok je Mors Fini veteran prve generacije Division agenata, namenjen agresivnijem stilu borbe.

Njihovo poverenje stičemo kroz posebne zadatke, nakon čega možemo da povedemo jednog od njih u borbu. Svaki saborac ima četiri osobine, od kojih tri mogu biti aktivne istovremeno, kao i dve sposobnosti. Sistem nema složeno opremanje i napredovanje karakteristično za samog igrača, ali omogućava dovoljno izbora da saborca prilagodimo sopstvenoj taktici.

Recimo, ako koristite build usmeren na nanošenje velike štete, podrška koja može da preuzme deo neprijateljske pažnje predstavlja logičan izbor. Sa druge strane, igračima koji već imaju snažne odbrambene sposobnosti više može odgovarati saborac koji dodatno povećava ofanzivni potencijal.

Problem nastaje kada teorija treba da se pretvori u praksu. Veštačka inteligencija nije naročito dosledna. Saborci ponekad uspešno napadaju protivnike, pružaju korisnu podršku i pomažu oborenom igraču. Međutim, dešava se i da bespotrebno menjaju zaklone, previše se izlažu neprijateljskoj vatri ili jednostavno ne reaguju kada je njihova pomoć najpotrebnija.

U običnim sukobima takvo ponašanje uglavnom predstavlja manju neprijatnost. Tokom zahtevnih boss borbi može biti razlika između pobede i ponavljanja čitavog susreta.

Ograničene mogućnosti prilagođavanja takođe znače da saborci nikada ne postaju punopravna zamena za ljudskog saigrača. Njihove uloge jesu jasno definisane, ali im nedostaju fleksibilnost, pouzdanost i taktička kontrola koju pruža pravi kooperativni tim.

Ipak, sistem ima smisla kao dodatni sloj borbe i pomaže da solo igranje bude raznovrsnije. Najveći problem nije koncept, već činjenica da se na saborce ne možemo uvek osloniti. U igri koja toliko insistira na preciznom pozicioniranju i planiranju, nepredvidiva podrška teško može da bude idealno rešenje.

Endgame konačno pokušava nešto drugačije

Za dugogodišnje igrače, najveća novina verovatno nije sama kampanja, već poseban endgame sadržaj smešten u Central Park.

Osnovna ideja počiva na postepenoj promeni odnosa snaga. Pri prvom ulasku u park agent je u podređenom položaju. GPS navigacija nije dostupna, neprijatelji predstavljaju stalnu pretnju, a nepoznati protivnik kontroliše teritoriju koju tek treba upoznati.

Vremenom, kroz nove pokušaje, prikupljanje opreme i upoznavanje okruženja, otvaraju se mogućnosti da preuzmemo inicijativu. Endgame pokušava da pretvori početni osećaj bespomoćnosti u postepeno ovladavanje opasnim područjem.

Najvažnija mehanička promena jeste to što uspeh pojedinačnih susreta može da utiče na nastavak pokušaja. Dobar rezultat donosi posebne nagrade i prednosti, dok lošiji učinak može stvoriti dodatne prepreke. Kada se tome dodaju različiti bonus efekti AI saboraca, dobijamo sistem u kojem prethodne odluke imaju veći značaj nego u standardnim ponovljivim misijama.

Takva struktura podseća na pojedine elemente roguelite igara, mada je i dalje duboko ukorenjena u poznatoj The Division formuli. Njen potencijal je u tome da igraču ponudi razlog za promenu taktike, umesto da svako novo ponavljanje predstavlja samo borbu protiv neprijatelja sa većom količinom zdravlja.

Međutim, stvarna dugovečnost ovog sistema zavisiće od raznovrsnosti susreta, kvaliteta nagrada i naknadnog balansiranja. Postoji razlika između sadržaja koji pruža mnogo razloga za ponovno igranje i sadržaja koji jednostavno zahteva veliki broj ponavljanja da bismo dobili željenu opremu.

Za igrače koji vole da usavršavaju buildove i postepeno savladavaju sve teže izazove, Central Park ima zanimljivu osnovu. Ipak, za sada je razumnije posmatrati ga kao obećavajući dodatak nego kao dokaz da je Ubisoft pronašao potpuno novu formulu za endgame.

Da li se povratak isplati?

Sa cenom od 19,99 dolara na američkom tržištu, Echoes of Central Park cilja pre svega postojeću publiku. Oni koji su već proveli stotine sati u The Division 2 dobijaju novo područje, dodatnu kampanju, opremu i još jedan sistem napredovanja kojem mogu da posvete vreme.

Za povratnike koji su igru napustili pre nekoliko godina, situacija je nešto složenija. Ubisoft omogućava podizanje lika na 40. nivo, čime se olakšava pristup novom sadržaju. Međutim, to ne znači da će svi odmah razumeti današnje sisteme napredovanja, specijalizacije i optimizacije opreme.

The Division 2 je tokom sedam godina postao izuzetno bogata, ali i prilično komplikovana igra. Novi sadržaj to ne menja. Naprotiv, on podrazumeva da igrači već razumeju osnovnu logiku njenih sistema, naročito kada dođu do težih susreta.

Velika prednost je što kampanja može da se igra i solo i kooperativno. Ipak, zbog pomenutih problema sa balansiranjem i AI saborcima, igranje sa prijateljima ostaje najprivlačniji način da se iskuse novi izazovi.

Ovo je zato ekspanzija koju je najlakše preporučiti ljubiteljima postojeće formule. Igračima koji su se zasitili ponavljanja misija i prikupljanja sve bolje opreme, nova lokacija i horor atmosfera verovatno neće biti dovoljni da potpuno promene mišljenje.

Zaključak

Echoes of Central Park ostavlja utisak ekspanzije koju su autori pravili sa jasnom željom da dugogodišnjoj igri vrate deo neizvesnosti. Mračniji narativni ton, pažljivo rekonstruisan Upper West Side i pokušaj da Central Park postane mesto sa sopstvenim pravilima predstavljaju zanimljiv pravac za serijal.

Ispod svega toga nalazi se jedna od najkvalitetnijih taktičkih looter-shooter igara na tržištu, čija pucnjava i dalje pruža mnogo zadovoljstva. Nove sposobnosti dodatno proširuju mogućnosti eksperimentisanja, dok endgame uvodi mehanike koje bi mogle imati dugoročnu vrednost.

Najslabija tačka ostaje realizacija pojedinih novih sistema. AI saborci nemaju pouzdanost koju ovakva igra zahteva, balans zahtevnijih susreta može biti iscrpljujući, a kampanja ne koristi Central Park u onoj meri u kojoj bi njen naslov mogao da sugeriše.

Ipak, za postojeće ljubitelje serijala, Echoes of Central Park predstavlja sadržajno bogat povratak Njujorku, sa dovoljno novih ideja da opravda još jedan odlazak na teren. Ne uspeva svaku od njih da razvije do kraja, ali pokazuje da Ubisoft još nije iscrpeo mogućnosti ovog sveta.

Posle sedam godina, možda je i najveće iznenađenje što The Division 2 još uspeva da pronađe nešto zbog čega vredi ponovo proveriti municiju, podesiti opremu i izaći na ulice.

Konačna ocena: 7.5/10

*Kod za recenziju nam je dostavio Ubisoft

(Telegraf.rs)