Grupa naučnika tvrdi da je po prvi u istoriji kvantno uplela mikroskopske životinje
Ovom procesu je Albert Ajnštajn dao nadimak “sablasna akcija na daljinu”.
Grupa naučnika iz Evrope i Azije tvrdi da je kvantno uplela vodene medvede ili dugoživce (Tardigrade), mikroskopske životinje koje su izuzetno izdržljive i mogu da opstanu u praktično svim uslovima, čak i u vakuumu svemira.
Šta je zapravo kvantno uplitanje?
Kvantna fizika je grana fizike koja opisuje ponašanje čestica na najmanjim mogućim razmerama. U kvantnom svetu, kvantnomehanički efekti postaju značajni i čestice se više ne mogu opisati pomoću klasične fizike.
Kvantna zapetljanost ili kvantno uplitanje je fenomen koji se posmatra na kvantnoj skali gde isprepletene čestice ostaju povezane (u nekom smislu) tako da radnje izvršene na jednoj od čestica utiču na drugu, bez obzira na rastojanje između dve čestice.
Ovom procesu je Albert Ajnštajn dao nadimak “sablasna akcija na daljinu”.
Prema novom kontroverznom preprintu, istraživači su uspeli u ovom podvigu postavljajući zamrznute vodene medvede između dve kondenzatorske ploče supravodničkog kola da bi se formirao “qubit”, kvantni ekvivalent bita.
Nakon kontakta, kažu, vodeni medved je promenio frekvenciju qubita.
Zatim su ovo kolo postavili u blizini drugog supravodničkog kola. Tada je, navodno, tim primetio da se frekvencija qubita i vodenog medveda menjaju u tandemu.
Međutim, vredi napomenuti da drugi fizičari već dovode u pitanje rezultate, koji tek treba da budu provereni, piše Live Science, tako da ovaj naučni podvig još uvek treba posmatrati sa zdravom dozom skepticizma.
Ali, ako se ispostavi da su naučnici zaista uspeli u tome, onda će ovaj eksperiment predstavljati prvi put da je živa životinja kvantno upletena - bizaran fenomen koji je obično ograničen na najmanje subatomske čestice.
(Telegraf.rs)