Ko je skovao termin "nanotehnologija"? Ovaj genije je pre 50 godina predvideo koncept koji danas pokreće sve

Profesor Norio Tanigiči je skovao termin "nanotehnologija" 1974. godine na Tokijskom naučnom univerzitetu. On je ovaj termin predstavio u naučnom radu na Međunarodnoj konferenciji o proizvodnom inženjeringu, definišući ga kao "obradu odvajanja, konsolidacije i deformacije materijala na nivou jednog atoma ili jedne molekule".

Njegov rad je bio prvenstveno fokusiran na ultra-preciznu mašinsku obradu, posebno u proizvodnji poluprovodnika, gde je kontrola na atomskom nivou počela da postaje izvodljiva.

Preporučujemo

U to vreme, Tanigičijeva "nanotehnologija" bila je praktičan, inženjerski orijentisan koncept daleko od futurističkih vizija koje će uslediti. Tek 1980-ih godina ovaj termin počinje da dobija šire značenje. K. Erik Dreksler, inženjer školovan na MIT-u, dramatično je proširio ovaj koncept u svojoj knjizi "Engines of Creation" iz 1986. godine.

Dreksler je zamišljao molekularne asemblere: mašine sposobne za izgradnju kompleksnih struktura atom po atom, slično biološkim procesima poput replikacije DNK. Ovaj spekulativni iskorak uveo je nanotehnologiju u javnu maštu, prepletući je sa vizionarskom naukom i naučnom fantastikom.

Od laboratorije do svakodnevnog života

U industriji danas "nanotehnologija" označava širok spektar tehnologija koje funkcionišu na skali od 1 do 100 nanometara. Ključne primene uključuju:

• Elektroniku: Tranzistori u modernim CPU i GPU jedinicama se sada mere jednocifrenim nanometrima.
• Medicinu: Sistemi za ciljanu dostavu lekova, posebno u onkologiji, koriste nanočestice za precizno usmeravanje tretmana direktno na tumorske ćelije.
• Nauku o materijalima: Ugljenične nanocevi, grafen i kvantne tačke doveli su do novih klasa ultra-jakih, lakih i optoelektronskih materijala.
• Energetiku: Nanotehnologija se koristi u visokoefikasnim solarnim ćelijama, elektrodama za baterije i skladištenju vodoničnog goriva.

Nanotehnologija u popularnoj kulturi

Kako je nauka sazrevala, tako je i njeno prikazivanje u popularnoj kulturi, često sa snažnom mešavinom preterivanja i distopije. Holivud je nanotehnologiju učinio omiljenim tropom za futurističku ili samopopravljajuću tehnologiju: od Ajronmenovog odela u Marvel univerzumu do scenarija "sive sluzi" u filmovima poput "Transcendence" (2014).

Naučna fantastika se uhvatila za Drekslerovu viziju. Autori poput Nila Stivensona ("The Diamond Age", 1995) istraživali su društva pokretana nanotehnologijom i biotehnološke revolucije. U video igrama i animeu, nanoboti su postali sinonim za regenerativne moći, biotehnološka unapređenja ili apokaliptične pretnje.

Drekslerijanska vizija je uvela nanotehnologiju u javnu maštu i snažno uticala kako na naučnu fantastiku tako i na spekulativno inženjerstvo.

(Telegraf.rs)