Internet iz stratosfere bi konačno mogao da zaživi: Testiranja počinju ove godine

Iako danas govorimo o satelitima kao univerzalnom rešenju za internet, milijarde ljudi i dalje su van mreže. Upravo zato se ove godine ponovo pokreće ideja koja je dugo bila na margini tehnologije, isporuka interneta iz stratosfere, pomoću letelica koje lebde visoko iznad Zemlje.

Reč je o takozvanim HAPS platformama, letelicama koje se nalaze na visinama većim od 20 kilometara i mogu danima ili mesecima da ostanu iznad iste oblasti. Nekoliko kompanija najavljuje da će već tokom ove godine započeti realna testiranja iznad Japana i Indonezije.

Preporučujemo

Cilj je jasan: dovesti stabilnu i brzu internet vezu u oblasti gde je izgradnja optike ili baznih stanica preskupa ili logistički nemoguća.

Povratak ideje koju je Google već otpisao

Pokušaja da se internet isporučuje iz stratosfere bilo je i ranije. Najpoznatiji je projekat Loon, koji je pokrenuo Google još 2011. godine. Baloni koji su nosili opremu za internet pokazali su da je koncept tehnički moguć, ali i ekonomski neodrživ, jer su se teško zadržavali iznad ciljnih oblasti.

Iako je Loon ugašen 2021. godine, razvoj nije stao. Razlika je u tome što nove kompanije koriste upravljive letelice i bespilotne avione sa fiksnim krilima, koji mogu precizno da održavaju poziciju.

Jedan od glavnih igrača je Aalto HAPS, kompanija nastala iz evropskog proizvođača Airbus. Njena solarna letelica Zephyr već je oborila rekord ostavši u vazduhu 67 dana bez prekida, a početkom 2026. godine planira testove iznad južnog Japana.

Kako bi to izgledalo korisnicima na zemlji

Za razliku od satelitskog interneta, koji često zahteva posebnu opremu, HAPS sistemi su zamišljeni kao deo postojećih mobilnih mreža. Zephyr bi, na primer, funkcionisao kao bazna stanica u vazduhu, koristeći iste frekvencije kao i klasična 5G mreža.

Partneri u Japanu uključuju NTT DOCOMO i Space Compass, koji HAPS vide kao rešenje za udaljena ostrva i planinske regione. Ideja je da se korisnici automatski povezuju, bez ikakve razlike u iskustvu u odnosu na klasičnu mrežu.

Sličan pristup ima i američka kompanija Sceye, koja razvija veliki helijumski vazdušni brod i sarađuje sa japanskim telekom gigantom SoftBank.

Zašto sateliti ipak nisu idealno rešenje

Iako sistemi poput Starlinka deluju kao odgovor na sve probleme, oni imaju ozbiljna ograničenja. Što je više korisnika u istoj oblasti, to se dostupni protok deli na više strana, što može drastično da obori brzinu.

Zbog visine na kojoj se nalaze, sateliti pokrivaju ogromne površine, ali to postaje problem kada se broj korisnika poveća. Kod HAPS sistema, pokrivenost je manja, ali stabilnija i lakše prilagodljiva potrebama lokalnog stanovništva.

Zbog toga zagovornici stratosferskog interneta tvrde da je ova tehnologija pogodnija za ruralne i izolovane zajednice, gde satelitski modeli često postaju preskupi ili neefikasni.

Stara ideja, nova neizvesnost

Uprkos optimizmu kompanija, analitičari ostaju oprezni. Tržište HAPS tehnologije se procenjuje na relativno skroman iznos u narednoj deceniji, dok se satelitski internet meri desetinama milijardi dolara.

Slične ideje su se pojavljivale još devedesetih godina, ali su tada izgubile trku zbog pada cene lansiranja satelita i agresivnih investicija u svemirske mreže. Razlika danas je u tome što se digitalni jaz nije zatvorio, uprkos hiljadama satelita u orbiti.

Do kraja ove godine biće jasnije da li su današnje stratosferske platforme zaista prevazišle probleme koji su ranije sahranili ovu ideju, ili će se ponovo pokazati da je internet iz vazduha lakše zamisliti nego održati.

(Telegraf.rs)