U Kini roboti sada moraju da čiste kuće, nameštaju krevete i slažu knjige

Kina je humanoidnim robotima postavila mnogo teži zadatak od demonstracije hodanja, trčanja ili drugih atraktivnih pokreta. Na drugim Svetskim igrama humanoidnih robota u Pekingu mašine moraju da obavljaju poslove koji liče na stvarni svakodnevni život, od čišćenja kuće do rada u hotelu i biblioteci.

Na takmičenju učestvuje 2.056 robota iz 666 timova i 16 zemalja, što je gotovo četiri puta više robota nego na prvom izdanju 2025. godine. Međutim, ogromnu većinu učesnika čine kineske kompanije, univerziteti i istraživačke institucije.

Preporučujemo

Robot mora da radi sam, a svaka greška se kažnjava

U kućnom scenariju robot mora da očisti dnevnu sobu, odnese odeću u spavaću sobu, a zatim opere i okači veš u kupatilu i na balkonu. Nije dovoljno da zadatak samo završi.

Bodovi se oduzimaju za sudare, padanje predmeta i druge greške. Ako čovek mora da interveniše i pomogne robotu, rezultat je takođe lošiji jer je autonomija jedan od ključnih kriterijuma.

Još zahtevniji su zadaci u hotelima. Roboti za samo 30 minuta moraju da odnesu prtljag do soba, dopune zalihe peškira, papuča i vode, prikupe korišćenu posteljinu i nameste krevete.

U bibliotekama ih čekaju potpuno drugačiji problemi. Moraju da sakupe vraćene knjige, pravilno ih rasporede na police i isprave greške u postojećem rasporedu.

Takvi zadaci od robota zahtevaju da istovremeno prepoznaju predmete, isplaniraju redosled radnji i izvedu ih pomoću ruku. Ukupni program takmičenja ima više od 30 disciplina, uključujući sklapanje, sortiranje i zadatke u vanrednim situacijama.

Ove godine predstavljen je i TianYi 2.0, robot na točkovima koji je razvila pekinška kompanija X-Humanoid. Može da menja visinu tela od 130 do 165 centimetara i da radi duže od dva sata sa jednim punjenjem.

Najveća promena u odnosu na ranija takmičenja jeste upravo prelazak sa kratkih demonstracija na duže nizove zadataka u realističnim okruženjima. Deo testova više se ne odvija samo na posebno pripremljenim poligonima, već u fabrikama, hotelima i kućama.

Robot zato mora da se snađe u složenom prostoru, rukuje mekanim i deformabilnim predmetima, ispravi sopstvenu grešku i nastavi posao čak i kada se dogodi nešto nepredviđeno.

Kina želi da pokaže da roboti mogu da budu biznis

Razmere takmičenja pokazuju koliko Kina ulaže u ovu oblast. Od 666 prijavljenih timova, čak 641 dolazi iz kineskih kompanija, univerziteta i istraživačkih organizacija.

Kina je zastupljena sa 1.975 robota iz 157 kompanija i 200 univerziteta i istraživačkih institucija. To takmičenje pretvara u mnogo više od tehnološkog spektakla.

Problem je cena. Prema procenama Guotai Securities, humanoidni robot bi morao da košta oko 160.000 juana, uz uračunato održavanje, kako bi se isplatio za dve godine u poređenju sa radnikom koji godišnje zarađuje 80.000 juana.

Trenutno takvi roboti koštaju između 300.000 i 500.000 juana, pa je masovna primena i dalje daleko od jednostavne računice.

Kina ipak već ima veoma snažnu poziciju na ovom tržištu. Prema podacima navedenim u izvoru, kineske kompanije čine 82 odsto globalnih isporuka humanoidnih robota, dok Morgan Stanley očekuje da kinesko tržište poraste sa dve milijarde dolara u 2026. na 15 milijardi dolara do 2030. godine.

Zato je pravi test za ove mašine mnogo ozbiljniji od osvajanja medalje. Proizvođači moraju da pokažu da robot može pouzdano da radi bez stalne kontrole čoveka i da pritom kupcu donese veću vrednost nego što košta njegovo održavanje i korišćenje.

(Telegraf.rs)