5 svakodnevnih elektronskih uređaja za koje verovatno niste znali da su radioaktivni

Iako se pojam radioaktivnosti u javnosti uglavnom vezuje za nuklearne elektrane ili specijalizovanu medicinsku opremu, mali broj ljudi zna da se radioaktivni izotopi nalaze u nekoliko potpuno uobičajenih uređaja koje svakodnevno koristimo. Od kućnih bezbednosnih sistema do rasvete i instrumenata na ručnom zglobu, određeni materijali koriste energiju kontrolisanog radioaktivnog raspada kako bi obavljali funkcije koje standardna elektronika ne bi mogla da pruži bez stalnog izvora struje.

Stručnjaci za zaštitu životne sredine ističu da ovi predmeti pri redovnoj upotrebi ne predstavljaju opasnost po zdravlje ljudi, jer su radioaktivni izvori unutar njih hermetički zatvoreni i izolovani.

Preporučujemo

Detektori dima i svetleći znak za izlaz

Jedan od najčešćih primera u domaćinstvima jesu jonizujući detektori dima. Ovi uređaji u svojoj mernoj komori sadrže mikroskopsku količinu izotopa americijum-241. Ovaj element emituje alfa-čestice koje jonizuju vazduh i stvaraju slabu električnu struju između dve ploče. Čim dim prodre u komoru, on vezuje jonizovane čestice i prekida strujno kolo, što elektronika trenutno registruje i aktivira glasan alarm. Prema podacima američke Agencije za zaštitu životne sredine (EPA), dokle god je kućište detektora celo, alfa-čestice ne mogu da napuste aparat niti da ugroze ukućane.

Sličan princip primenjuje se i kod tabli za označavanje izlaza u slučaju opasnosti (EXIT) koje moraju da svetle čak i u slučaju potpunog sloma elektroenergetske mreže ili otkazivanja baterija. Ovi znakovi koriste tricijum, radioaktivni izotop vodonika. Gas se nalazi u hermetički zatvorenim staklenim cevčicama presvučenim fosfornim slojem. Beta-čestice koje tricijum oslobađa udaraju u fosforni premaz stvarajući proces radioluminescencije, zahvaljujući čemu natpis nesmetano sija decenijama u potpunom mraku.

Ručni satovi i magnetroni u mikrotalasnim pećnicama

Tehnologija zasnovana na tricijumu prisutna je i u časovničarskoj industriji. Mnogi moderni kvarcni i vojni ručni satovi koriste minijaturne staklene ampule sa tricijumom na kazaljkama i brojčaniku. Za razliku od retro modela sa početka dvadesetog veka koji su koristili opasni radijum, tricijumske kapsule ne zahtevaju izlaganje sunčevoj svetlosti da bi sijale i potpuno su bezopasne za nošenje, pri čemu im intenzitet svetla polako opada tokom perioda poluraspada od oko 12 godina.

Radioaktivni elementi mogu se naći i u kuhinji. Pojedine mikrotalasne pećnice, naročito stariji ili industrijski modeli, sadrže radioaktivni torijum u grejnom vlaknu magnetrona, komponente koja stvara talase za zagrevanje hrane. Torijum se dodaje volframu kako bi poboljšao emisiju elektrona sa usijane katode. Prema zvaničnim standardima agencije FDA, hrana se u ovim uređajima greje elektromagnetnim nejonizujućim talasima, pa samim tim namirnice ni na koji način ne mogu postati radioaktivne.

Ksenonski automobilski farovi i stadionska rasveta

Visokoefikasne sijalice sa pražnjenjem visokog intenziteta (HID), koje se koriste kao ksenonski farovi na automobilima ili reflektori na sportskim stadionima, takođe sadrže tragove izotopa. Prema izveštajima Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA), ove sijalice mogu sadržati torijum-232 ili kripton-85.

Kripton-85 se kombinuje sa argonom gde svojim zračenjem olakšava paljenje električnog luka neophodnog za startovanje snažnog svetlosnog snopa. Količina ovog gasa u samoj sijalici meri se u mikroskopskim tragovima, a s obzirom na to da je reč o inertnom gasu, čak i u slučaju loma stakla on se momentalno raspršuje u vazduhu bez opasnosti od dugotrajne kontaminacije prostora.

(Telegraf.rs)