Veruje u Antihrista, finansirao je Trampa i ima milijarde u tehnologiji: Ko je Piter Til?

Jedan od najuticajnijih ljudi Silicijumske doline veruje da bi borba protiv razvoja veštačke inteligencije mogla da postane deo mnogo opasnijeg scenarija, onog koji povezuje sa biblijskim Antihristom. Njegovo ime je Piter Til, milijarder koji je učestvovao u stvaranju PayPala, rano investirao u Facebook, podržao Donalda Trampa i osnovao kompaniju Palantir, čiju tehnologiju koriste vlade, vojske i obaveštajne službe.

Za razliku od Ilona Maska, Til retko privlači pažnju svakodnevnim objavama na društvenim mrežama. Njegov uticaj je uglavnom manje vidljiv, ali se proteže od tehnoloških investicija do samog vrha američke politike.

Preporučujemo

U septembru i oktobru 2026. održao je seriju zatvorenih predavanja u Nešvilu posvećenih Antihristu, apokalipsi i budućnosti tehnologije. U njima je povezao strah od veštačke inteligencije sa mogućnošću uspostavljanja centralizovane političke kontrole, predstavljajući preteranu regulaciju tehnologije kao potencijalnu pretnju slobodi i napretku.

Prema snimcima do kojih je došao Politico, Til je kritikovao i bivšeg američkog predsednika Baraka Obamu i papu Lava XIV, optužujući ih da koriste zabrinutost javnosti zbog AI za jačanje sopstvenog političkog ili društvenog uticaja.

Milijarder koji je pomogao Trampu i Vensu

Til je bio među retkim istaknutim ljudima Silicijumske doline koji su otvoreno podržali Donalda Trampa tokom predsedničke kampanje 2016. godine. Kasnije je postao važan politički saveznik i finansijski pokrovitelj Džej-Dija Vensa, koji je prethodno radio u jednom od njegovih investicionih fondova, a danas obavlja funkciju potpredsednika SAD.

Njegov poslovni uspon počeo je sa PayPalom, ali mu je investicija od 500.000 dolara u tada mladi Facebook donela status jednog od najuspešnijih tehnoloških investitora svoje generacije. Kroz Founders Fund ulagao je u kompanije poput SpaceX, Anduril i drugih startapova koji razvijaju tehnologije za odbranu, automatizaciju i veštačku inteligenciju.

Posebno mesto zauzima Palantir, kompanija koja razvija softver za analizu ogromnih količina podataka. Njene platforme koriste državne institucije, vojske i obaveštajne službe, zbog čega je poslovanje kompanije godinama predmet rasprava o privatnosti, nadzoru i ulozi privatnih tehnoloških firmi u državnim sistemima.

Protiv državne kontrole, ali sa državom kao velikim klijentom

Upravo u tome kritičari vide jednu od najvećih protivrečnosti Tilove filozofije. Dok zagovara ograničavanje državnog uticaja na tehnološki razvoj, kompanije u koje ulaže ostvaruju značajne prihode kroz ugovore sa državnim institucijama.

Njegove ideje oblikovane su libertarijanskom filozofijom i delima mislilaca poput Renea Žirara, čije je teorije o ljudskom rivalstvu, sukobima i traženju žrtvenog jarca Til povezao sa sopstvenim razmišljanjima o društvu, politici i tehnološkom napretku.

Za njegove kritičare, takav pogled na svet podstiče nepoverenje prema demokratskim institucijama i daje preveliku moć tehnološkim elitama. Til, sa druge strane, smatra da su politička ograničenja i tehnološka stagnacija među najvećim preprekama napretku čovečanstva.

Zato njegove priče o Antihristu nisu samo neobična religijska interesovanja jednog milijardera. One su deo šireg pogleda na svet čoveka čiji novac, kompanije i političke veze već imaju značajan uticaj na razvoj tehnologije i način na koji države koriste njene mogućnosti.

(Telegraf.rs)