U Beogradu predstavljen „French Pulse“, projekat koji spaja umetnost, tehnologiju i veštačku inteligenciju

U beogradskoj mts Dvorani svečano je najavljen novi kulturni program Francuskog instituta u Srbiji pod nazivom „French Pulse“. Ova višemesečna manifestacija, koja će trajati od septembra do decembra, posvećena je savremenom umetničkom stvaralaštvu, digitalnim umetnostima, virtuelnoj realnosti (VR) i uticaju veštačke inteligencije (AI) na kulturu i društvo.

Na otvaranju je istaknuto da je mts Dvorana produkcijski partner projekta, a prisutnima se najpre obratila predstavnica mts Dvorane:

Preporučujemo

„Poštovani predstavnici Francuskog instituta, dragi gosti, saradnici i prijatelji, veliko nam je zadovoljstvo što je mts Dvorana produkcijski partner projekta 'French Pulse'. Sa Francuskim institutom u Srbiji sarađujemo već dugi niz godina i posebno nam je drago što ovu saradnju sada proširujemo na jedan program koji otvara prostor za nove forme umetničkog izražavanja, susret umetnosti, tehnologije i savremenih kulturnih praksi. Za mts Dvoranu, 'French Pulse' predstavlja i početak jednog novog programskog pravca kojim želimo da dodatno obogatimo našu ponudu publici i predstavimo sadržaje koji odgovaraju promenama u savremenoj kulturi i umetnosti.“

Ambasadorka Francuske u Srbiji Florans Ferari (Florence Ferrari) naglasila je da cilj projekta nije puka fascinacija tehnologijom, već sagledavanje dubokih promena koje ona donosi:

„Ovim projektom želimo da predstavimo savremenu francusku scenu – inovativnu, otvorenu prema svetu i usmerenu na velike promene našeg vremena. Ovde neće biti reč o tehnologiji radi same tehnologije. Naša namera je da razumemo kako tehnologija menja način umetničkog stvaranja, naš pogled na svet i način na koji živimo. 'French Pulse' je pre svega prostor za dijalog, ali i rezultat bogate razmene između umetnika, kreativaca, stručnjaka i kulturnih aktera naših dveju zemalja.“

Program je koncipiran kroz tri programska stuba: Create Pulse (ciklus predavanja i debata), Digital Art Week (izložbe i radionice) i French VR Pulse (programi virtuelne realnosti). Prva debata u okviru ciklusa nosi naziv „Creation Challenged by AI“ (Stvaralaštvo pred izazovom veštačke inteligencije).

Projekat je realizovan uz podršku brojnih partnera, među kojima su Telekom Srbija kao generalni pokrovitelj, mts Dvorana, mreža Hacnum, Francuski institut u Parizu, Delegacija Evropske unije, AI asocijacija Srbije, Kinopravda institut, Centar za digitalnu vizuelnost i Fakultet za medije i komunikacije (FMK).

Ataše za kulturu Francuskog instituta, Karolin Sota (Caroline Sotta), pojasnila je misiju projekta:

„Želeli smo da stvorimo prostor susreta između Francuske i Srbije u domenu digitalnih umetnosti, gde smo osetili da postoji zaista mnogo tema za razmenu i da su obe scene izuzetno dinamične. Ideja nam je bila da spojimo zajednice koje možda prirodno nemaju tendenciju da se preklapaju: IT stručnjake i kompanije koje se bave veštačkom inteligencijom sa umetnicima i zanatlijama, kako bismo stvorili prostor za dijalog i buduće saradnje.“

Ona je najavila i da će se program „Digital Art Week“ održati u Francuskom institutu od 26. do 31. oktobra u saradnji sa Centrom za digitalnu vizuelnost FMK-a, dok će VR programi krajem novembra gostovati i u Nišu i Novom Pazaru.

Jedna od glavnih gošći bila je priznata francuska vizuelna umetnica Žistin Emar (Justine Emard), ujedno i umetnička direktorka Francuskog paviljona na Svetskoj izložbi u Osaki 2025. godine. Emar se već duže od decenije bavi istraživanjem odnosa čoveka, mašinskog učenja i novih medija:

„U mom radu nije reč o tome da umetnici samo 'ilustruju' šta veštačka inteligencija može da uradi, već je u pitanju stvarni proces ko-kreacije. Sarađujem sa naučnim laboratorijama i programerima, stvaram sopstvene baze podataka i mašini dajem materijal za učenje. Za mene je ključno pitanje kako da koegzistiramo sa ovim mašinama, a da pritom nikada ne zaboravimo da je ljudsko biće to koje se nalazi u samom srcu kreacije.“

Govoreći o ulozi mašinskih grešaka u radu, Žistin Emar je dodala:

„Kada radite sa mašinskim učenjem, ono što mene zanima nije samo konačni rezultat koji mašina izbaci, već proces – mašina koja uči. U svom radu 'Hyper Fantasia' spojila sam slike praistorijskih pećinskih crteža sa algoritmima koji ponovo iscrtavaju nove oblike. Bagovi i greške mašine nisu neuspeh; oni često stvaraju potpuno neočekivane, fascinantne forme i otvaraju novu viziju.“

Predsednik AI asocijacije Srbije, Dalibor Marinović, osvrnuo se na položaj domaće scene i primenu veštačke inteligencije u domaćoj industriji i umetnosti:

„Mi smo malo tržište, dok je Francuska jedan od svetskih lidera sa razvijenim ekosistemom, velikim startapima, superkompjuterima i fondovima koji omogućavaju treniranje mašina. Naš primarni cilj kao asocijacije jeste da budemo most između donosilaca odluka, biznisa i struke, ali i da spajamo industrije koje naizgled nemaju dodirnih tačaka.“

Tokom diskusije i pitanja novinara, Marinović je odgovorio na pitanje koliko domaći stvaraoci zapravo koriste AI alate:

„Pričamo o najvećoj tehnološkoj revoluciji u istoriji čovečanstva. Moj stav je da ne treba da se plašimo veštačke inteligencije, već ljudi koji koriste veštačku inteligenciju – tu može doći do zloupotrebe. Što se tiče umetnosti, mi smo imali festival AI filmova i od 100 prijavljenih radova iz celog sveta, tek između 5 i 7 odsto je bilo iz Srbije. Naši stvaraoci uglavnom koriste gotove, dostupne alate (poput onih za obradu fotografije ili videa), dok je u svetu reč o namenskom razvoju AI rešenja pod pokroviteljstvom jakih razvojnih timova. Da bismo imali kvalitet, potrebna su nam velika ulaganja i veća tržišta, zbog čega su ovakve razmene sa Francuskom od presudnog značaja.“

Na pitanje o materijalnoj i estetskoj vrednosti umetničkih dela kreiranih uz pomoć AI-ja – poput poznatog primera kolektiva Obvious čija je slika prodata u aukcijskoj kući Kristi za više od 430.000 dolara – Žistin Emar je naglasila da mašina sama po sebi ne može odrediti umetničku vrednost:

„Mora se napraviti jasna razlika između komercijalnih platformi i naučnog, autorskog pristupa. Za mene, delo ostaje ljudska kreacija šta god da se desi. Iza mašine uvek stoji čovek koji odlučuje o statusu, formi i značenju tog dela. Vrednost umetnosti nije nešto što algoritam može da izračuna; ona je duboko ukorenjena u našoj ljudskoj istoriji, emocijama i percepciji publike.“

Program „French Pulse“ nastavlja se serijom predavanja, susreta i interaktivnih postavki, sa idejom da Beograd tokom jeseni postane regionalni centar promišljanja o tome kako tehnologija menja našu sadašnjost i budućnost.

(Telegraf.rs)