Uroš je živeo na kamenoj plaži u Baru: Jedan od najvećih slikara Pikasu rekao da je "skup za njega"
Njegov Pariz nije bio romantičan, već je na obalama Sene živeo sa drugim slikarima, prostitutkama, prosjacima...
Život crnogorskog slikara Uroša Toškovića bio je, blago rečeno, neobičan. Uvek ekscentričan, kako u izgledu i ponašanju, tako i u slikarstvu, ovaj umetnik je stvorio zaseban identitet kroz poseban pristup umetnosti, modelima i svakodnevnim situacijama koje je, pre svega, crtao.
Prikazivao je mračne likove, još mračnije prikazane u atmosferi izgubljenosti, po svaku cenu želeći da predstavi svoje viđenje stvarnosti i nihilizma.
Preporučujemo
Novo delo tajanstvenog Benksija ugledalo svetlost dana: Na njemu su i Isus i rupa od metka
Strahovi, rezoni i borbe: Izložba "Transparentnost" Milana Pantelića u Galeriji "Lucida"
Rođen je 19. novembra 1932. godine u "kamenoj pustinji" Bratonožića na Pelevom Brijegu. Iz Crne Gore je došao u Beograd na studije, gde je upisao Akademiju likovnih umetnosti. Diplomirao je u klasi profesora Marka Čelebonovića.
Godine 1956. dobio je stipendiju francuske Vlade i otišao u Pariz gde je živeo sve do 1979. Tamo se družio sa Belmondom, De Sikom, Sartrom, a radio je i sa Pikasom, Dalijem, Joneskom i drugima.
Navodno, jednom prilikom veliki Pikaso želeo je da kupi jedan njegov crtež, a Uroš je u svom stilu rekao: "Izvini, ja sam skup za tebe".
U Beogradu, bio je jedan od osnivača društva prijatelja "Baltazar", zajedno sa Leonidom Šejkom, Sinišom Vukovićem, Mirom Glavurtićem, Oljom Ivanjicki i drugima. Ova ekipa je kasnije postala umetnički pokret "Mediala", a Tošković je s njima počeo da izlaže od 1960. godine.
Sa Dadom Đurićem, Šejkom, Vukovićem provodio je mnogo vremena - crtajući, šetajući, smejući se.
Tošković je često cele dane i noći provodio radeći, trudeći se da usavrši svoj stil, ujedno se okrenuvši asketskim motivima. Pojedini savremenici su tad nezvanično rekli da je Uroš, kad se selio za Pariz, ostavio pun kamion crteža za sobom. Sa najvišom ocenom je završio francusku Školu lepih umetnosti u klasi profesora Morisa Brijasona.
U Parizu nije živeo romantično, već na obalama Sene sa drugim slikarima, prostitutkama, prosjacima. Odlazio je i u Njujork, Kalkutu i Trst, ali je uvek živeo asketski.
Stalno je menjao mesto boravka, odbacujući sve pogodnosti savremenog sveta. Iako su se za njegov rad interesovali ozbiljni kolekcionari, jedva je uspevao da sakupi novac kako bi preživeo.
Pred kraj, živeo je na kamenoj plaži u Baru. Preminuo je 3. marta 2019. u Podgorici.
Danas važi za jednog od najvećih crnogorskih, ali i evropskih umetnika.
(Telegraf.rs)