Izložba "Mojoj majci" otvorena u Italijanskom institutu za kulturu: Trajaće do 22. maja
Izložba "Mojoj majci“ autorke Ivon de Roze otvorena je sinoć u Italijanskom institutu za kulturu, gde će trajati do 22. maja.
Izložbu je priredio Simone Aconi i deo je festivala Beogradski mesec fotografije, a otvaranju je prisustvovao i ambasador Italije Luka Gori.
Preporučujemo
Otvaranje izložbe "RIMSKIM CARSTVOM NA TOČKOVIMA. Drumovima i raskršćima do Narodnog muzeja Srbije"
Veliki a kod nas malo poznati svetski slikari: Danas govorimo o Adrianu van de Veldeu
Pozdravljajući prisutne, direktor Italijanskog instituta za kulturu Roberto Činkota je ocenio da izložba De Roze veoma emotivna i dirljiva, i da je rezultat njenog dugog istraživanja.
Posetioci na fotografijama De Roze mogu videti, između ostalog, zvezdicu na vojničkom šinjelu, svesku sa imenima poginulih u ratu, knjigu kroz koju je prošao metak, ali i brojne prikaze žena na starim umentičkim slikama.
U pratećem tekstu izložbe, Aconi je naveo da je crkva vojne škole Nuncijatela u Napulju vekovima prikupljala svedočanstva, tragove, i fotografije mladih ljudi.
U obraćanju prisutnima, Aconi je rekao da je bilo teško pripremati izložbu na kojoj su izložene i zastave na kojima su predstavljeni vojnički nadgrobni spomenici, a simbolizuju kraj sukoba.
Aconi je istakao da je De Rozi jako stalo do jasnog tekstualnog značenja i ulazak u dijalog sa posmatračima, dok je drugi ključ za čitanje njenog rada pažnja koju posvećuje pojedinostima.
Prema njegovim rečima, rad De Roze predstavlja pojedinosti iz pomenute vojne kapele, u kojoj je zaustavljeno vreme i vlada tišina, ali su u centru ipak majke.
U svom obraćanju, De Roza je rekla da pokušava da iz svog rada izuzme kategoriju vremena.
"Nije reč o preciznim radovima, već stvaram neku vrstu zaustavljenog, neizvesnog vremena, kako bi posmatrači bili slobodni da razmišljaju o nekim temama koje su danas važne", navela je italijanska fotografkinja.
De Roza je i autorka knjige fotografija "Mojoj majci", uz prateći tekst Aconija, koja počinje predstavljanjem dnevnika jednog neiskusnog, mladog vojnika, dok je u njenom centralnom delu crkva vojne škole.
"Završava se pismom koje vojnik piše majci nakon što je zarobljen. Po tome se vidi koliko je i dalje mlad, koliko mu majka nedostaje i koliko ga je rat promenio", navela je De Roza.
(Telegraf.rs/Tanjug)