Jedna od najvećih misterija „Kuma”: Zašto su narandže toliko važne?

„Kum” se univerzalno, na svim meridijanima, u svim kinematografskim kulturama i tradicijama, smatra za jedan od najboljih filmova što su ikada snimljeni — i to pre svega prvi deo, mada je i drugi nastavak skoro pa jednako dobar ili upravo jednako odličan (za treći ćemo se pretvarati da se nije desio).

Krije jednu misteriju koju su primetili ili za nju znaju samo najveći zaluđenici. U pitanju su narandže koje se sporadično javljaju kroz čitav film, svaki put kada nešto loše treba da se desi, mada namera autora nije izvorno bila ono što javnost sada u to učitava.

Preporučujemo

(Može i pomorandža, takođe dobra reč, mada narandža više odgovara sanskrtskom originalu; reč „pomorandža” poreklo vuče iz francuskog, gde je bila pomme d’orange, što znači „jabuka narandže”, što je bio kalk staroitalijanske reči melarancio; sami Francuzi taj oblik više ne koriste).

Kažemo nešto loše a mislimo na smrt i tragediju. Kada Vito Korleone kupuje narandže na ulici, biva upucan a narandže se razlete;

pre nego će se odsečena konjska glava naći u krevetu Džeka Volca, na trpezarijskom stolu na kojem večera s Tomom Hagenom vidimo pomorandže;

pre nego što će Vito umreti od srčanog udara, on ljušti narandže i pravi grimase pomoću kore u ustima, kako bi zabavio svog unuka.

Svaki put kada se ovo voće pojavi u kadru, gledalištu se šalje poruka da se ne vezuje previše za lik u sceni, ali priča svejedno prolazi, gledaocima se „ne telegrafiše” i ništa se ne spojluje, zato što mi zapravo, ako gledamo i prvi put, ne znamo šta će da se desi, kakav oblik će tragedija dobiti.

Ali scenografu Dinu Tavularisu to uopšte i nije bila namera, ni on niti bilo ko drugi nije rekao, „Hej, hajde da stavimo pomorandže kao simboličku poruku”, već mu je namera bila da u turobnu atmosferu ubaci malo živosti i napravi kontrast, jer pazite, nema voća koje više od narandži asocira na radost življenja.

VIDEO: Don Vito Korleone, narandže i unuk

Kopola ih je onda sâm ubacio u neke scene iz sličnih pobuda, i tako da je jedan od najprepoznatljivih vizuelnih simbola u istoriji kinematografije, zapravo nastao igrom slučaja; barem u prvom delu, u nastavcima to više nije bilo slučajno, jer su pomorandže primećene i sada su korišćene s namerom.

Recimo, kada Džoni Ola Majklu daje pomorandžu, kada je sto na sastanku mafijaških porodica u NY prekriven njima, kada don Fanuči kupuje jednu na pijaci, kada i mladi Vito kupuje jednu na pijaci, i tako dalje; ovde možete da pogledate puni spisak, a takođe i izvorište ovog teksta.

Simbolika je nastavila da živi u američkim krimićima, pre svega u TV serijama. Tako motiv pomorandže vidimo u „Sopranovima” (Toni kupuje sok od narandže baš pre nego što će ga se pokušati da ubije), u „Wire-u” (narandžasta boja se ponavlja pre Omarove smrti), u „Breaking Bad-u” (susetki ispada kesa sa narandžama kada se Volt vrati iz Albukerkija).

(Telegraf.rs)