Vizionarstvo, sećanje i identitet: Autori 21. Slobodne zone o svojim filmovima

U kafiću „Zaokret” danas je održana Kafa s autorima koji su gosti 21. Slobodne zone, nakon čega je dodeljena Nagrada „Olivera Ranđić” za kreativni doprinos obrazovanju gimnazijama iz Novog sada, Niša i Beograda.

Branka Pavlović, selektorka Slobodne zone, razgovarala je sa Senadom Šahmanovićem, rediteljem filma „Vude, ti si pobijedio!”, Dejanom Kožulom (Ramizovo ljeto) i Danilom Stanimirovićem (Mačke).

Preporučujemo

Kako je Branka napomenula, Šahmanovićev je svojim filmom „odužio dug” Dušanu Vukotiću, strip crtaču, karikaturisti, animatoru i reditelju, jedinom jugoslovenskom dobitniku Oskara (za kratki animirani film „Surogat”, 1961). Njegova životna priča odražavala je i sudbinu Jugoslavije, a njegovi filmovi kao da su predvideli ono što će se desiti.

„Uspon i pad tadašnje zemlje je pratio uspon i pad njega kao autora. Vizionarski je predvideo šta se može desiti. 'Sugorat', priča o konzumerizmu i artificijelnim stvarima, bila je toliko aktuelna kao da je snimljena danas, a prošlo je više od 60 godina”, ocenio je Senad Šahmanović.

Dejan Kožul je, filmom „Ramizovo ljeto” na drugi način doprineo kulturi sećanja, kroz priču o Ramizu Berbiću iz Tuzle. Bivši rudar i pripadnik Armije BiH već 20 godina sam stoji na glavnom trgu u Tuzli i zalaže se za sve žrtve, potlačene, progonjene i diskriminisane.

„Ramizov aktivizam nije samo stajanje na trgu, to je i LGBT poezija, Marš mira od Nezuka do Potočara, razne parade u Sarajevu i Beogradu... On je čovek koga je teško svrstati bilo gde, a i sam sebe najviše voli vaditi van okrivra u koje ga je postavila zajednica”, istakao je Dejan Kožul.

Stanovnik sela Donja Obodnica, pod jakim uticajem konzervativne, islamske zajednice, Ramiz je osamdesetih doživeo strašnu nesreću u rudniku iz okoline Tuzle, posle čega je imao brojne psihičke probleme, pa je, iako nesposoban za to, završio u prvim borbenim linijama tokom rata devedesetih. Stanje mu se toliko pogoršalo da je do 2005. više bio biljka nego čovek. A onda je, nakon dolazaka kod psihoterapeuta, odjedanput odlučio da postane aktivista. Prvo je ukazivao na probleme psihičkih bolesnika, a kasnije i na žrtve ratnih zločina, seksualnog nasilja, na homofobiju.

„Sve što vam padne na pamet, Ramiz će izaći sam na trg i ukazati na to. On ne pravi grafite nego tuzlanskom solju ispisuje poruke na trgu”, naveo je Kožul. Kada je nedavno otkriveno da su neki lokalni policajci učestvovali u trgovini devojčicama kao seksualnim robljem, „Ramiz je odlučio da izađe kako bi ukazao i na to, ali ovoga puta ‒ nije bio sam. U tome mu se pridružilo još nekoliko stotina ljudi”, poručio je Dejan Kožul.

Najmlađi autor 21. Slobodne zone, Danilo Stanimirović premijerno će predstaviti svoj kratki igrani film „Mačke” u subotu, 8. 11. u 19 sati u DKC.

„Mačke” su priča o dečaku u srpskoj porodici u Cirihu, koji prolazi kroz razvod roditelja, istovremeno pokušavajući da se prilagodi i integriše u društvo. Stanimirović je otkrio da mu je kao inspiracija poslužila priča „Mačke” Danila Kiša iz „Ranih jada”, a da je neposredni povod bio njegov mali rođak iz Nemačke koji je prolazio kroz sličnu situaciju.

„Bilo mi važno da provodim vreme sa njim, da mu pomognem. Interesovalo me je i kako on, kao neko ko se rodio tamo, kreira sliku o svetu na osnovu upliva koje mu serviraju društvo i porodica, ali i na osnovu mitova vezanih za naš nacionalni identitet”, izjavio je Stanimirović.

Otkrio je da je njegov prvi sustret sa filmom bio upravo kroz Slobodnu zonu, kada je učestvovao na kampu Slobodne zone junior u trećoj godini srednje škole. Potom je bio i član srednjoškolskog žirija, volonter na festivalu, a onda i mentor na projektu „Naše razlike su naša snaga”.

Kako je Branka Pavlović napomenula, Danilo je jedno od desetak dece koji su stasali u radionicama Slobodne zone, a sada se profesionalno bave filmom.

Upravo jedna od najzaslužnijih osoba za rad sa mladima na projektima Slobodne zone junior bila je Olivera Ranđić. Nakon njene prerane smrti, Fond B92, Slobodna zona junior i Filmski festival Slobodna zona ustanovili su nagradu sa njenim imenom, koja se dodeljuje od 2023.

Ovogodišnja Nagrada „Olivera Ranđić“ dodeljena je učenicima, nastavnicima i roditeljima tri gimnazije – „Jovan Jovanović Zmaj” iz Novog Sada, „Stevan Sremac” iz Niša i Petoj beogradskoj gimnaziji.

Slobodna zonatraje do 10. novembra. Ceo program dostupan je na zvaničnom sajtu www.slobodnazona.rs

Ovogodišnji festival podržali su Rekonstrukcija Ženski fond i Francuski institut.

(Telegraf.rs)