Kako je nastala "Tvrđava": Lična priča oblikovala gledanu seriju RTS-a o devedesetima

Nova dramska serija "Tvrđava", koja se emituje na Prvom programu Radio-televizije Srbije, za kratko vreme je osvojila srca publike, postavši trenutno najgledaniji domaći serijski program. Njena sposobnost da ispriča snažnu i emotivnu priču smeštenu u burne devedesete godine prošlog veka, vreme raspada države, moralnih lomova i sudbinskih odluka, izazvala je veliki odjek. Kroz sudbinu mladog para i njihovih najbližih, serija maestralno istražuje univerzalne teme ljubavi, straha, porodičnih odnosa, ali i granice ljudske izdržljivosti u trenutku kada se čitav svet oko njih menja.

U specijalnom izdanju "Jutarnjeg programa RTS-a", kreator i koscenarista serije Mirko Stojković, zajedno sa koscenaristom Goranom Starčevićem, pružio je dublji uvid u proces nastanka, inspiraciju i filozofiju koja stoji iza "Tvrđave". Razgovor je otkrio kako je jedna studentska ideja prerasla u kompleksno televizijsko ostvarenje koje uspešno prepliće ličnu dramu sa istorijskim kontekstom.

Preporučujemo

Od školske klupe do malih ekrana: Lična priča kao detonator

Ideja za "Tvrđavu" ima neobičan, ali duboko ličan genesis, kako objašnjava Mirko Stojković. "To je povezano sa školom, jer je Goran bio student u trenutku kada je pisana 'Tvrđava', to je bio scenario za treću godinu filmske i televizijske dramaturgije koji je predavao Đorđe Milosavljević," prisetio se Stojković, dodajući da je "cela godina otišla na pravljenje nečega što je bio scenario za celovečernji igrani film."

Goran Starčević, koji je u to vreme bio student, detaljnije je objasnio ključni trenutak: "Ideja baš za scenario je nastala konkretno na ispitu druge godine predmeta dramaturgije." Njegova priča je neodvojivo vezana za temu, budući da mu je sam profesor Milosavljević "maltene nabacio tu temu i rekao 'da li bi vi sledeće godine kod mene pisali temu o Kninu i o životu, generalno o temi 90-ih'." Za Starčevića, to nije bio samo akademski zadatak, već duboko lični poziv. "Najviše sam izabrao to zbog lične priče, jer sam ja iz Knina i onda me je to jako podstaklo da ispričam tu priču, maltene i da odam neki, neku zahvalnost i svojim roditeljima i svim tim ljudima koji su prošli jedan užas, pretekli i evo nas podigli kako tako."

Ova lična veza sa materijom, prožeta zahvalnošću i preživljavanjem, obezbedila je autentičnost i emotivnu dubinu od samog početka. Devedesete, sa svim svojim izazovima, nisu bile samo istorijska pozadina, već živi pejzaž kroz koji su se provlačile sudbine ljudi.

Evolucija scenarija: Od filma do serije - Razrada likova i narativnih linija

Originalni koncept "Tvrđave" bio je zamišljen kao dugometražni igrani film. Mirko Stojković objašnjava da je to bio "film koji je trajao preko dva sata na papiru, da tako kažem," i da je on, kao član komisije na ispitu, prepoznao ogroman potencijal. "Osetio ono što se nadam da osećaju sada i gledaoci," rekao je, opisujući "sve te emocije koje koje preplave su i mene preplavile dok sam čitao taj scenario."

Prepoznavši kvalitet, Stojković je scenario ponudio televiziji. "Našli smo zaista na ogromnu podršku rukovodstva televizije. Mi smo dobili neke dve godine da radimo na tome i da nešto što je celovečernji scenario prebacimo u 11 epizoda televizijske serije," otkriva. Taj proces je podrazumevao "razgradnju" originalne priče na sastavne delove, što je zahtevalo značajno proširenje i obogaćivanje.

Goran Starčević dodatno objašnjava složenost tog zadatka: "Konkretno, prvo sam ih razvijao za filmski taj scenario, ali smo dosta na tome radili profesor i ja kad smo prelazili na format serije, jer je trebalo te likove razraditi, proširiti, ubaciti im još linija priče, još muke i tegoba." Dodavanje novih elemenata i produbljivanje postojećih likova omogućilo je da se "lik prikaže iz svih uglova," što je serijski format pružao kao prednost. Mirko Stojković je istakao i sinergiju u radu, posebno Goranovo poreklo i to što je "sve te stvari, ili većinu tih stvari, imao u svojoj okolini odrastajući kao inspiraciju." Dodatnu prednost je predstavljao i glumac Luka, čije godište odgovara Stojkovićevom, što je omogućilo lakše povezivanje sa likom i njegovim iskustvima.

Srž "Tvrđave": Dileme, moralni izbori i ljudska otpornost

Serija se ne ustručava da postavi teška pitanja, a gledaoci su svedoci brojnih moralnih dilema sa kojima se suočavaju likovi. Mirko Stojković, odgovarajući na pitanje o najvećoj dilemi, naglašava univerzalnost: "Dileme su svakodnevne, ja mislim za svakog od nas. I u stvari, hajde da upotrebimo vrlo sličan termin - iskušenja. Znači, ta iskušenja neka, jer mi biramo između dobrih i loših stvari i onda se svako iskušenje, iskušenje zato što je privlačna i druga opcija."

Ova filozofija se provlači kroz celu seriju. Junaci "Tvrđave", kao i ljudi u stvarnom životu, "nisu uvek kao odluke koje mi donosimo, nisu uvek ispravne i nisu oni ljudi koji ne prave greške." Međutim, ključna poruka nije u idealizaciji, već u suočavanju sa realnošću. "Cela ideja je bila da akcenat na tome kako se iz tih grešaka podižemo i kako ih ispravljamo, a ne da li smo ih pravili jer ćemo ih sigurno praviti." To je poziv na razumevanje ljudske nesavršenosti i na traženje snage u prevazilaženju sopstvenih propusta.

Istorija kao scenografija, ne diktat: Moć "umetničke istine"

U kontekstu serije smeštene u tako osetljiv period, pitanje istorijske tačnosti je neizbežno. Goran Starčević je bio jasan u svom stavu: "Normalno je da smo se bavili istraživanjem, ali opet to želim da naglasim, ovo je fikcija, ova serija." Istorijske činjenice, kako kaže, "su u službi scenarija." On ohrabruje publiku da se, ako ih serija podstakne, dodatno informišu: "Nek svako pogleda seriju, ali ako ga zainteresuje to vreme i sve, nek sedne i onda nek sam istraži o tome i sam dođe do svog zaključka i stava o tom vremenu i o svemu tome."

Mirko Stojković je dodatno pojasnio ovu važnu distinkciju: "Mi nemamo istorijske ličnosti u seriji. To je zapravo poenta. Ljudi koji se pojavljuju u seriji, ako mogu nekome da zaliče na nekoga, to nije zato što su to uzori koje smo mi uzeli iz stvarnosti, nego smo mi pokušavali da napravimo nešto što je tačno." Ipak, to ne znači ignorisanje konteksta: "Događaji koji se dešavaju, većina, trudili smo se zaista, vesti koje se pojavljuju na televizoru u bilo kom trenutku. To je onako vrlo pažljivo i detaljno praćeno."

Međutim, krajnji cilj je "umetnička istina", koja nadilazi puku faktografiju. "Negde je želja umetnosti, bar meni se tako čini i ekipi celoj koja je radila... da smo mi pokušali da napravimo neku istinu koja se razume na umetnički način." Stojković prepoznaje da se ponekad "malo pobrka to osećanje umetničke istine sa faktografijom, pa se bune zbog oznaka jedinice, kažu 'nije bila ta ta oznaka, izgledalo je drugačije'." Autori su svesni da su "izmislili jedinicu," ali su to učinili da bi verno preneli emocije i suštinu perioda.

Oduševljenje i dijalog: Reakcije publike

Gledanost i pozitivni komentari svedoče o uspehu "Tvrđave". "Svi su oduševljeni kako je sve to postavljeno, kako izgleda u prve tri epizode," primećuju voditelji. Međutim, kao i kod svakog popularnog dela, postoji i prostor za kritiku i različita tumačenja. Mirko Stojković s mirom prihvata tu realnost: "Naravno, pa mislim, postoje [različita mišljenja]. To je nešto što je za očekivati. Serija je zaista gledana i kad toliko ljudi gleda, onda imaju mnogo različitih stavova."

Raduje ga što je "zaista velika većina jako pozitivna." Ipak, priznaje da ima i "drugačijih mišljenja," ali ne u smislu da je "nešto problem sa serijom," već "baš oko navođenja tih nekih činjenica." Stojković veruje da je to posledica "nerazumevanja kada se uđe tako duboko u nešto i kad se srcem doživljava, ljudi to poistovete sa nekom istinom koja je faktografska." Autori žele da publika oseti, razume i poveže se sa emotivnim slojem priče, a ne da je isključivo analizira kroz prizmu istorijskih udžbenika.

Kolektivni duh: Svako u ekipi dao je svoj maksimum

Uspeh "Tvrđave" nije delo pojedinaca, već čitavog tima, što Mirko Stojković s ponosom ističe. "Mi smo dozvolili svakome u ekipi da da neki doprinos i davali su svi neki doprinos. I svi su to podigli na neki nivo koji nas dvojica sami nikada ne bismo mogli da proizvedemo," naglašava. Ova filozofija kolektivnog stvaralaštva omogućila je da se projekat razvije izvan početnih okvira.

Stojković je, uz Goranovu dopunu, nabrojao samo neke od ključnih saradnika, ističući doprinos svakog pojedinca: "Od evo, svi hvale muziku Petra Bilbije. Muzika nije nešto o čemu se često priča, a jako je značajno ovde. Ali mogli smo da spomenemo bilo koga od glumaca koji su fantastični, Sašu Hajdukovića, reditelja koji je očigledan i njegov doprinos i unapređenje onoga što smo radili, Miloša Avramovića koji je izvršni producenta, Lazara Radića, direktora fotografije." Spisak bi, kako kaže, mogao da se nastavi na "150 imena".

"Svako od njih je dao svoj maksimum i mislim da je to ono što je nekako nama najvrednije na tom nivou svakodnevnog rada, da je svako u ekipi dao svoj maksimum," zaključuje Stojković, sumirajući duh zajedništva i posvećenosti koji je oblikovao "Tvrđavu".

Šta nas očekuje?

Iako su se autori šaljivo izmicali direktnim odgovorima na pitanja o zapletu nadolazećih epizoda, jasno je da "Tvrđava" nastavlja da drži gledaoce prikovane za ekrane. Mirko Stojković je, uz osmeh, otkrio da nas "očekuje četvrta epizoda serije 'Tvrđava'" u subotu i "peta u nedelju". Serija se emituje svake subote i nedelje od 20 časova na Prvom programu RTS-a.

(Telegraf.rs/izvor: RTS)