Veče puno emocija: Majkl Kejn (92) u kolicima primio nagradu za životno delo i oprostio se od glume

Glumački div, ser Majkl Kejn (92), u invalidskim kolicima, ali sa nesalomivim duhom i prepoznatljivim sjajem u očima, primio je nagradu za životno delo na Međunarodnom filmskom festivalu "Red Sea".

Trenutak, sam po sebi monumentalan, postao je istinska filmska priča kada mu je priznanje, boreći se sa suzama, uručio neočekivani prezenter i iskreni prijatelj - zvezda akcionih filmova Vin Dizel.

Preporučujemo

Ceremonija je od samog početka bila nabijena emocijama. Kada je najavljen dobitnik nagrade za životno delo, publika je ustala na noge, a gromoglasan aplauz trajao je nekoliko minuta dok je Vin Dizel polako gurao kolica sa svojim starijim kolegom ka centru pozornice. Kontrast između fizičke snage akcionog heroja i krhkosti legende britanskog glumišta stvorio je sliku koja će se dugo pamtiti.

Vin Dizel, poznat po ulozi Dominika Toreta u franšizi "Paklene ulice", pokazao je svoju nežniju stranu. Vidno dirnut, obratio se publici i Kejnu rečima koje su prevazilazile formalnost. "Kažu da nikada ne treba da upoznaš svoje heroje, jer će te razočarati. To je laž. Blagosloven sam što mogu da ga nazovem prijateljem", rekao je Dizel, dok mu je glas podrhtavao.

"On ima više harizme u svom malom prstu nego većina ljudi u Holivudu. On je nacionalno blago i jedan od najboljih glumaca koji su ikada živeli." Njihovo prijateljstvo, začeto na snimanju filma "Poslednji lovac na veštice" (2015), očigledno je preraslo u duboko poštovanje koje je te večeri bilo vidljivo celom svetu.

Kada je mikrofon stigao do Majkla Kejna, dvoranom je zavladao tajac. A onda je usledio masterklas humora, šarma i životne mudrosti, dokazujući da britki um i harizma ne stare.

"Hvala vam na dobrodošlici. Moje ime je Majkl Kejn", započeo je uz osmeh, a zatim napravio pauzu. "To nije moje pravo ime, naravno. Ali je, recimo, realistično ime. To je ono koje je zaradilo sav novac." Publika je prasnula u smeh, a Kejn je nastavio u istom tonu, osvrćući se na svoje skromne početke. "Rođen sam kao kokni u Londonu, što je vrlo siromašna radnička klasa. Odrastao sam da budem ovo što jesam danas, a to je... pa, nisam višestruko bogat, ali imam dovoljno novca za večernji izlazak. Čak i za veče kod kuće."

Njegov govor bio je savršena mešavina samopouzdanja i skromnosti. "Ovde sam da primim nagradu, što me, iskreno, ne iznenađuje", rekao je namignuvši. "Ipak sam osvojio dva Oskara."

Međutim, vrhunac večeri nastupio je kada je fokus sa karijere prebacio na ono što mu je, kako je rekao, jedino važno - porodicu. Na bini su mu se pridružili njegovi unuci Tejlor, Majls i Alegra, stojeći iza njega kao simbol podrške i budućnosti. Iz publike su ga ponosno posmatrale supruga Šakira, sa kojom je u braku preko 50 godina, i ćerke Dominik i Nataša.

"Imam predivnu porodicu koju obožavam. Imam i prilično sjajnu filmsku porodicu, mada su me neki i izneverili, ali ih sve volim neizmerno, uključujući i te neuspehe", rekao je, pre nego što je podelio dirljivu anegdotu. "Kod kuće imam gomilu fotografija, ali nijednu iz filmova u kojima sam glumio. Sve su to slike moje porodice. Jer to je moj život."

Ova nagrada dolazi u trenutku kada je Kejn ponovo najavio svoje povlačenje, ovog puta, kako kaže, konačno. Njegov poslednji film, "The Great Escaper", trebalo je da bude njegov oproštajni rad.

"Nastavio sam da radim do devedesete, što je bilo pre dve godine, i pomislio sam da neću više ništa raditi jer sam imao svu sreću koju glumac može dobiti", izjavio je, nagoveštavajući da je ovo zaista kraj jedne ere.

Ipak, dok je napuštao binu uz još jedan talas ovacija, ostao je utisak da, čak i ako se više nikada ne pojavi pred kamerama, duh i nasleđe Majkla Kejna - dečaka iz radničke klase koji je postao ser, glumca koji je postao legenda i zvezde koja je ostala porodičan čovek - nikada neće izbledeti.

Te večeri u Džedi, svet nije slavio samo njegove filmove, već čoveka koji je dokazao da su najveće uloge one koje igramo van scene.

(Telegraf.rs/izvor: MBC1)