Da li znate koji je ovo slavni glumac? Pre nego da uđe u filmske vode bio je poslastičar, život ga nije mazio!
Čuvena replika iz kultne serije Vruć vetar "Da odem u Grčku... makar na pet dana... paradajz ko lubenica, lubenica ko kuća, a kuća bela na suncu, a sunce toplo, vruć vetar, ljudi blagi... i svi igraju" – koja je izgovorena u ulozi Borivoja Šurdilovića Šurde, utisnula se u pamćenje publike, a upravo je taj lik obeležio karijeru Ljubiše Samardžića. Popularnog Smokija život nije mazio. oca je izgubio rano, a život mu je obeležilo sirmoaštvo, a kasnije i smrt sina.
Slavni glumac je rođen 19. novembra 1936. godine u Skoplju u porodici rudara. Vodi poreklo sa Krivošija, odakle se njegov otac dvadesteih godina 20. veka odselio trbuhom za kruhom, dok mu je majka iz okoline Niške Banje. Rodio u Skoplju pošto mu je otac bio oficir, ali je zajedno sa porodicom došao da živi u Nišku Banju kada je imao tri godine, a u toku Drugog Svetskog rata mu je preminuo otac. Nakon toga usledio je težak život, morali su da se snalaze na sve načine.
Preporučujemo
"To je nešto što nikad nisam zaboravio": Nikola Kojo se prisetio Gidrinog divnog gesta
Pevačke zvezde, voditelji... Pogledajte kako će izgledati RTS-ov novogodišnji program
Ljubiša je zajedno sa majkom i bratom držao poslastičaru u Niškoj Banji i tako su zarađivali za život. Takođe, postoji anegdota da su Ljubiša i njegov brat Žarko često išli tramvajem do niške pivare kako bi nabavili led i u džakovima donosili nazad u poslastičaru. Njegovi drugovi iz mladosti kažu da je uvek bio nasmejan i vedar bez obzira što mu je život bio obeležen tragedijama. Uvek je pitao da li nekom treba pomoć, časšćavao je i do kraja života je voleo Nišku Banju u koju je uvek dolazio sa velikom radošću.
Pored smrti sina, doživeo je i gubitak sestre 1963. godine dok je bio na snimanju filma "Desant na drvar". To ga je dosta pogodilo i tada je rešio da se preseli u Beograd i upiše Akaedmiju i to sasvim slučajno. Nakon smrti majke, povukao je i brata Žarka sa sobom u Beograd koji se bavio režijom. On u Niškoj Banji ima svoju ulicu i bistu, a poslastičara u kojoj je radio stoji prazna i podseća na neko drugo vreme.
Ostvario je mnogo uloga, bio je veoma popularan, ali i pored toga ostao je skroman i nikada nije "digao nos" zbog profesije, bio je sasvim običan čovek. Preminuo je 8. septmebra u Beogradu nakon teške bolesti u 81. godini života.
(Telegraf.rs)