Priča o najlepšem filmu koji je Dizni ikada snimio

Kada je Volt Dizni 1950. godine registrovao „Uspavanu lepoticu“ kao planiranu produkciju, verovatno niko nije slutio da će proći skoro čitava decenija pre nego što publika vidi finalni rezultat. Ovaj film, zasnovan na bajci Šarla Peroa iz 1697. godine (čiji koreni sežu čak do 14. veka), bio je zamišljen kao Diznijev „magnum opus“ - najlepši i najsavršeniji animirani film ikada napravljen.

Davnog 29. januara 1959. godine debitovala je upravo Diznijeva "Uspavana lepotica". Ovo je priča o crtanom remek-delu.

Preporučujemo

Vizuelna revolucija Ajvinda Erla

Ono što „Uspavanu lepoticu“ izdvaja od svih dotadašnjih Diznijevih filmova je njen jedinstven vizuelni stil. Za razliku od mekih i zaobljenih linija karakterističnih za „Snežanu“ ili „Pepeljugu“, ovaj film je bio inspirisan srednjovekovnim tapiserijama i umetnošću rane renesanse.

Glavni dizajner i pozadinski slikar, Ajvind Erl, uneo je u film oštre linije, vertikalnu eleganciju i neverovatne detalje. Volt Dizni je želeo da film izgleda kao „živa slika“. To je značilo da je svaki kadar morao biti nezavisno umetničko delo. Više od 300 umetnika i tehničara radilo je na filmu, a zahtevi su bili toliko visoki da su asistenti animatori morali da paze čak i na preciznu debljinu linija olovkom na svakom crtežu.

Muzika i glas koji su očarali Volta

Muzička podloga filma je podjednako impresivna. Umesto pisanja potpuno novih pesama u klasičnom stilu, Dizni je odlučio da adaptira muziku iz čuvenog baleta „Uspavana lepotica“ Petra Iljiča Čajkovskog.

Potraga za glasom princeze Aurore trajala je pune tri godine. Volt je želeo glas koji zvuči „eterično“ i vanvremenski. Na kraju je izabrao Meri Kostu, mladu sopranistkinju koju je slučajno čuo kako peva na jednoj zabavi. Zanimljivo je da je Volt insistirao da tokom snimanja ne vidi Meri, kako njeni pokreti ili izrazi lica ne bi uticali na njegovu viziju Aurore - želeo je da se fokusira isključivo na boju njenog glasa.

Najskuplji i najduži projekat

Produkcija je bila toliko zahtevna da je film na kraju koštao neverovatnih 6 miliona dolara, što ga je u to vreme činilo najskupljim animiranim filmom ikada snimljenim. Sniman je u formatu Technirama 70, što je omogućilo neverovatnu širinu slike i bogatstvo boja (specijalna laboratorija za boje razvila je potpuno nove nijanse kako bi pigmenti dobili poseban sjaj).

Zanimljivosti koje možda niste znali:

- Tiha princeza: Iako je naslovna junakinja, princeza Aurora se u celom filmu pojavljuje svega 18 minuta i ima samo 18 replika dijaloga. Veći deo filma fokusiran je na tri dobre vile (Cvetanu, Goranu i Sunčicu) i zlu Grdanu.

- Dvorac pre filma: Čuveni dvorac Uspavane lepotice u Diznilendu otvoren je 1957. godine, čak dve godine pre nego što je film završen, kako bi služio kao gigantska reklama za predstojeće ostvarenje.

- Grdana (Maleficent): Danas se smatra jednim od najupečatljivijih negativaca u istoriji filma. Njen dizajn bio je inspirisan motivima sa srednjovekovnih crteža, a glas joj je podarila Elen Odli, koja je filmu donela hladnu i autoritativnu notu.

- Inovacija u zvuku: Film je bio pionir u upotrebi šestokanalnog stereo zvuka, pružajući publici u bioskopima doživljaj koji se mogao meriti sa onim u koncertnim dvoranama.

Nasleđe

Iako film po izlasku nije odmah ostvario ogroman profit (zbog ogromnih troškova produkcije), s vremenom je postao jedan od najcenjenijih filmova u Diznijevom katalogu. Danas se „Uspavana lepotica“ slavi kao vrhunac ere ručno crtane animacije, film u kojem su se umetnost, klasična muzika i tehnologija spojili u savršenu celinu.

Kao što je Volt Dizni sam rekao 1959. godine: „Uspavana lepotica je najlepši film koji smo ikada snimili.“ Čak i 65 godina kasnije, ta tvrdnja za mnoge ljubitelje animacije i dalje stoji.

(Telegraf.rs)