Albanski melos u "Odiseji": Zvuci balkanske tradicije u novom Nolanovom filmu

Albanska kulturna baština doživljava trenutak planetarne slave zahvaljujući svom prisustvu u jednom od najnovijih i najuspešnijih holivudskih ostvarenja, filmu „Odiseja“ reditelja Kristofera Nolana. Put umetnika koji su doprineli ovom uspehu počeo je pre pet meseci, kada su se na prestižnoj sceni Teatra opere i baleta okupili izvođači projekta „Čuda Arberije“. Tada su Fyejtë e Gramshit (Gramši frule), specifična „cylja dyjare“ (dvojnica) majstora Vendima Kapaja i polifona grupa, kroz zajednički nastup, predstavili srž albanskog identiteta.

Danas, taj nastup dobija novu dimenziju, jer su ovi umetnici postali deo zvučne podloge (soundtrack-a) koja prati priču o mitskom junaku Odiseju, piše top-channel.tv, Sokol Marsi, direktor Nacionalnog ansambla narodnih pesama i igara, ističe da je čuveni kompozitor Ludvig Goranson (Ludwig Göransson) prepoznao snagu ovih zvukova i integrisao ih u svoju kompoziciju. Marsi naglašava da se albanski autentični instrumenti ne čuju samo u pozadini, već dominiraju određenim deonicama:

Preporučujemo

„Kompozitor ih je spojio kako bi dočarao atmosferu tog vremena, morske vetrove ili duhovno naricanje. Veoma su uočljivi, gotovo kao solistički instrumenti u filmskoj muzici, i Albanac ili bilo koji umetnik odmah prepoznaje da su to naši zvuci“, rekao je Sokol Marsi.

Posebno važno mesto u muzičkoj matrici filma zauzima polifono pevanje južne Albanije. Reč je o tradiciji koja se smatra jednom od najstarijih na čitavom Balkanu. Njena kompleksnost ogleda se u specifičnim ulogama pevača – od onoga koji započinje pesmu (marrësi), preko onih koji „bacaju“ i „vraćaju“ melodiju (hedhësi i kthyesi), pa sve do neprekidnog pratećeg glasa (iso) koji drži harmoniju. Objašnjavajući suštinu ovog pevanja, Marsi kaže:

„Jer polifonija je prenos iz duše. Polifonija u svojim počecima nije imala jezik, pevala se u drevnim obredima, u radostima i u žalostima. O kakvoj god temi da se radi, kakve god reči da joj dodaš, ona ostaje autentična, odmah se prepoznaje.“

Međutim, prisustvo albanskog melosa u filmu koji se bavi grčkom mitologijom izazvalo je određene polemike na društvenim mrežama. Neki korisnici su doveli u pitanje da li je albanski folklor adekvatan izbor za ekranizaciju antičkog grčkog mita. Sokol Marsi se osvrnuo i na ovaj diskurs, dajući stručno objašnjenje koje se oslanja na istorijski kontekst i univerzalnost umetnosti:

"Govorimo o periodu u kojem nije bilo granica, bilo da je reč o razmenama, narativima ili seobama naroda u to vreme, pastira i njihovih stada. Oni su sa sobom nosili svoje tradicionalne elemente. Studije su potvrdile [drevnost] Gramši frula, izopolifonije i dvojnica. Kompozitori je želeo da postigne simbiozu vremena i muzike.“

Kako se navodi, ovaj uspeh predstavlja veliki ponos za Albaniju, jer dokazuje da su drevni instrumenti i načini pevanja, uprkos protoku vekova, zadržali svoju autentičnost i snagu koja može da komunicira sa savremenom svetskom publikom kroz najveće ekrane Holivuda.

(Telegraf.rs/izvor: top-channel.tv)