"Ljubav je, a ne razum, ta koja je jača od smrti": Mudrosti velikog Tomasa Mana

"Jedini način na koji možeš uneti smisao u život jeste posvetiti se ljubavi prema bližnjem, posvetiti se zajednici koja te okružuje, stvaranju nečega što će tvom životu dati svrhu i smisao", pisao je neponovljivi Man

Tomas Man, slavni nemački pisac, fotografisan u Berlinu 1929. godine, iste one koje je dobio Nobelovu nagradu za književnost. Foto: Wikimedia Commons/Bundesarchiv, Bild 183-H28795 / CC-BY-SA 3.0

Tomas Man je pisac koji je zajedno sa Džojsom i Kafkom obeležio jednu književnu epohu. Dobitnik je Nobelove nagrade za književnost 1929. godine. Njegova dela su klasici svetske književnosti, a među njima treba istaći romane Budenbrokovi i Čarobni Breg, piše Kultiviši se.

Rođen je u Libeku, u porodici u kojoj samo on nije bio pisac. Naime, njegov stariji brat Hajnrih takođe je bio književnik. Tomas Man je stvorio romane, pripovetke, eseje pune simbolike i psihološke analize društvenog trenutka u kojem je živeo na kolektivnom, ali i na pojedinačnom planu.

Jedan mali deo toga predstavljaju i ovi citati:

- Ljubav je, a ne razum, ta koja je jača od smrti.

- Pisac je onaj za koga je pisanje teže nego drugim ljudima.

- Govor je sam po sebi civilizacija.

- Život, mladi čoveče, to je žena, ispružena žena, nabreklih grudi i velikog, mekog trbuha između ispupčenih kukova, žena vitkih ruku i bujnih bedara, poluzatvorenih očiju, koja nas na divan, podrugljiv način izaziva i traži da joj se najsvesrdnije predamo, polažući pravo na puni napon naše muškosti koja pred njom pobedi ili propadne – propadne, mladi čoveče, shvatate li šta to znači? To je poraz osećanja pred životom, to je nesposobnost za koju nema milosti, ni sažaljenja, ni uvaženja.

- Usamljenik, nenaviknut da deli sa drugima svoja gledišta i osećanja, ima mnogo žešća mentalna iskustva i manje je razumljiv od društvenog čoveka.

- Mnogi ljudi imaju besmislen život. Kao da su u nekom polusnu, čak i onda kada rade nešto za šta misle da im je važno. To je zbog toga što jure za pogrešnim stvarima. Jedini način na koji možeš uneti smisao u život jeste posvetiti se ljubavi prema bližnjem, posvetiti se zajednici koja te okružuje, stvaranju nečega što će tvom životu dati svrhu i smisao.

- Uz velikog čoveka često idu i velike greške.

- Čovek ne živi samo svojim ličnim životom kao jedinka, već, svesno ili nesvesno, i životom svoje epohe i svojih savremenika.

- Čak i štetna istina vredi više od korisne laži.

- Rat je kukavičko bežanje od mirnodopskih problema.

- Kad planiramo potomstvo, moramo imati u vidu da vrline nisu nasledne.

- Telo, ljubav, smrt – to troje čine samo jedno. Jer telo je bolest i požuda, a ono nam donosi smrt. Da, oboje je puteno, i ljubav i smrt, i u tome je njihov užas i njihova magija … O, čarobna organska lepoto, koja se ne sastojiš ni iz uljane boje ni iz kamena, već iz materije žive i raspadljive, pune grozničave tajne života i truljenja.

- Iz istorijskih dela saznaje se više o istoričarima nego o istoriji.

- Ljubav je izvod iz strasti.

- Razum je glup pred smrću, jer on nije ništa drugo nego vrlina, a smrt je sloboda, bezobzirnost i požuda.

(Telegraf.rs)