Srbi Austrijancima poklanjaju knjigu o njenom herojstvu: 130 godina od rođenja Diane Budisavljević

"Ne izlazim odavde dok ne spasem decu, šta god da sa mnom učinite..."

Kako se 15. januara 2021. godine obeležava 130. rođendan Diane Budisavljević, Austrijanke, hrabre žene koja je, između oktobra 1941. i maja 1945. godine, spasila najmanje oko 10.000 dece, najvećim brojem srpske, iz ustaških koncentracionih logora, dobra je prilika da Srbi u Austriji svojim austrijskim prijateljima poklone originalnu verziju knjige pisca Vilhema Kuesa "Dianas Liste" (Dijanina lista).

Preporučujemo

Ova knjiga ima izuzetan značaj za upoznavanje široke javnosti s jednim tako važnim humanitarnim poduhvatom kakav je spasavanje srpske dece iz ustaških logora. Iako je bila Austrijanka, Dianu Budisavljević u Austriji jedva poznaju i njene hrabre akcije spašavanja uglavnom su zaboravljene. Zbog toga je knjiga Vilhelma Kuesa na nemačkom jeziku - "Dianas Liste" - odličan izbor i način da svaka Srpkinja i Srbin koji žive u Austriji ovom knjigom upoznaju njihove austrijske prijatelje sa golgotama i stradanjima koje su doživela i preživela srpska deca u toku Drugog svetskog rata.

Knjiga je i odgovarajuće štivo da se nađe u svakoj biblioteci, s obzirom na to da predstavlja istorijsko svedočenje stradanja srpskog naroda. Kao biografski roman, knjiga "Dianas Liste" je priča o hrabroj ženi i majci koja je oslobodila hiljade dece iz ustaških logora smrti u jednoj od najmračnijih epoha nemačke i hrvatske istorije. U svojoj knjizi, Vilhem Kues verodstojno prenosi šta je Diana Budisavljević proživela - njenu hrabrost kada izgovara "ne izlazim odavde dok ne spasem decu, šta god da sa mnom učinite", pa čak i ono najgore - atmosferu masovnih progona i smrti.

Akcija Diane Budisavljević bila je jedna od najtežih, i po broju spasenih, i najobimnijih humanitarnih akcija vezanih za koncentracione logore u Drugom svetskom ratu. Umrlo je 3.254 dece, u toku spasavanja ili odmah po napuštanju logora, iscrpljeno torturom, glađu i bolešću, dok je više od 10.000 spašene dece preživelo rat.

Dijana je bila udata za hirurga Julija Budisavljevića, šefa hirurške klinike Medicinskog fakulteta u Zagrebu, koji je bio jedan od malobrojnih zagrebačkih Srba. Da bi sačuvala podatke o deci koju je zbrinjavala u toku rata, Diana je vodila je kartoteku o njima, s nadom da bi jednoga dana mogla biti vraćena svojim biološkim porodicama. Imala je podršku uskog kruga ljudi, svi koji su se bavili spašavanjem dece iz logora rizikovali su sopstvene živote.

Krajem maja 1945. dva agenta OZNE odnose joj albume sa fotografijama dece. Po nalogu Ministarstva socijalne politike Hrvatske 28. maja 1945. od Dijane Budisavljević je uzeta i celokupna kartoteka dece, iako nije bila završena identifikacija i repatrijacija. Oduzimanjem dokumentacije Diani Budisavljević onemogućeno je da dalje rade na identifikaciji velikog broja dece. Njena ponuda da svojim radom pomogne na identifikaciji dece, u Ministarstvu nije prihvaćena.

Povodom 130. rođendana Diane Budisavljević i Državna televizija Austrije (ORF) emitovaće 13. januara sa početkom u 22:30h na 2 kanalu (ORF2) dokumentarni film "Spasilac deteta i masovni ubica" (Die KinderRetterin und der Massenmörder), autora Zorana Dobrića, o hrvatskom fašizmu i ovoj hrabroj ženi, humanitarcu i njenom podvigu.

Srpska verzija knjige "Dijanina lista" je dostupna na sajtu Samizdata po ceni od 880,00 RSD.

(Telegraf.rs)