Žao mi je naših predaka i pravih vrednosti koje izumiru
- Izdržite još malo. Proći će sve ovo, tek nam predstoje nove senzacije -rekao je glumac
Đorđe Dragićević je završio glumu na Akademiji lepih umetnosti u klasi prof. Milice Kralj i Svetlane Cece Bojković. Poznat je po ulogama u seiji "Klan", "Andrija i Anđelka, "Montevideo, vidimo se" i mnogim drugim domaćim filmovima i serijama, a od završetka fakulteta igrao je na scenama velikog broja domaćih pozorišta.
Preporučujemo
Agencijama i produkcijama postaje važniji broj pratilaca pojedinca od samog kvaliteta koji nudi
Emocije su glavni sastojak u svemu
- Braninu pesmu koju govoriš je rodoljubiva. Kako se osećaš dok izgovaraš njegove reči?
- Naravno. Osećam nadahnuće. Ponos, ali i sažaljenje. Žao mi je naših predaka. I pravih vrednosti koje izumiru. Optimista sam, verujem i znam da će se svest promeniti!
- Dela srpske književnosti, ali i ona koja žive na pozorišnim scenama, često kritikuju društvo. Da li to rade upravo iz rodoljubivosti?
- Nisu sva. Ali mi smo duhovit narod. Tako je uvek kad nam je teško, a to je česta pojava u životu, uvek nam je lakše da se ismevamo svojim i tuđim manama nego da ispravljamo svoje . Takvih primera je dosta u našoj književnosti još od davnina... Poput dela pisaca kao što su bili Jovan Sterija Popović, Branislav Nušić, Radoje Domanović, Aleksandar Popović, Dušan Kovačević i drugi...
- Gluma je zanat, ali pored njega majstor si još jednog. Kako si pomirio ova dva potpuno različita zanata?
- Tako je! Kad čujem da neko kaže: "da nisam glumac ne znam šta bi bio u životu.!?" Evo ja znam, bio bih baštovan, zemljoradnik, poljoprivrednik, ekolog... Pored glume završio sam i pejzažnu arhitekturu! Kojom se takođe bavim.
- Čega se sećaš kada pomisliš na svoje prve glumačke korake?
- Hahahaha, na vojsku i vojničke dane. Prvi put sam u vojsci imao ozbiljan nastup, kada sam recitovao stihove pesme "o Poreklu", Desanke Maksimović.
- Koja je razlika tebi najupečatljivija u odnosu na to vreme kada si bio student i sada?
- Kada sam ja bio student pozorište je bilo bliže publici, a samim tim i glumcu. Bio sam savremenik preozbiljnih glumačkih veličina zbog kojih mi nije bilo sve jedno kako ću nastupiti. Da ne pominjem biti sa njima u društvu, a kamo li u podeli!
- Šta bi voleo da kažeš svojoj publici što do sada nisi imao priliku?
- Čuvajte se. Izdržite još malo. Proći će sve ovo, tek nam predstoje nove senzacije.
(Telegraf.rs)