Bilo da hoćete da se okušate u kvizovima znanja ili da zadivite sagovornike svojim poznavanjem istorije književnosti, ovo je 20 zanimljivosti o knjigama koje vam nisu ispričali na časovima srpskog jezika.
1. Originalni naslov romana „Farenhajt 451“ bio je „Vatrogasac“.
Rej Bredberi i njegovi izdavači su smatrali da je „Vatrogasac“ dosadan naslov pa su pozvali lokalnu vatrogasnu stanicu kako bi saznali na kojoj temperaturi gori papir. Dežurni vatrogasac ih je zamolio da sačekaju dok zapale papir pa se vratio sa tačnom temperaturom i tako je nastao naslov knjige koja je ušla u istoriju.Foto: Laguna▲
2. Bredberi je, takođe, napisao scenario za film „Mobi Dik“ iz 1956. godine.Foto: Promo▲
3. „Don Kihot“ je najprodavaniji roman svih vremena sa preko 500 miliona prodatih primeraka.
Naglašavamo - najprodavaniji roman. Ako govorimo o najprodavanijoj knjizi, to je svakako Biblija.Ilustracija Don Kihota iz 1848. godine / Foto: Wikimedia/Jean Ignace Isidore Gérard Grandville (1803–1847)▲
4. Edgar Alan Po je prvobitno zamislio da papagaj ponavlja reči: „Nikad više“.
Ipak je shvatio da se papagaj ne uklapa u melanholiju poeme i ideju koju je želeo da realizuje pa ga je zamenio gavranom.Ilustracija: Nikola Jovanović Foto: Shutterstock▲
5. Prvi izdavač koji je pristao da objavi „Lolitu“ bio je Olimpija Pres.
Roman Vladimira Nabokova bio je toliko kontroverzan da je samo jedan izdavač pristao da ga objavi 1955. godine. Putnam iz Sjedinjenih Američkih Država se predomislio tek 1958. godine kada je roman već postao hit.Foto: Profimedia▲
6. Čarls Dikens je verovao u natprirodno i pripadao je nečemu što se zvalo „Klub duhova“.
Osim toga, veoma je voleo hipnozu.Čarls Dikens oko 1860. godine. Foto: Wikimedia Commons/John & Charles Watkins/Hulton Archive/Scewing▲
7. Junak K. S. Luisove naučnofantastične trilogije "Letopisi Narnije" je zasnovan na njegovom prijatelju i kolegi Dž. R. R. Toliknu.Foto: Laguna▲
8. Prvi rukopis knjige Džona Stajnbeka „O miševima i ljudima“ pojeo je pas. Stajbekovo kuče Tobi je jedne večeri ostalo samo kod kuće i pojelo neke veoma važne stranice. Stajnbek je o incidentu pisao svom agentu: „Bio sam toliko ljut, ali jadničak je možda samo iskazivao svoje kritičko mišljenje.“Foto: Laguna▲
9. „Ana Karenjina“ ima više od 800 stranica, a prvobitno je objavljena u delovima, kao serijal. Ruski glasnik je objavljivao delove romana kao serijal od 1837. do 1877. godine. Politički stavovi Lava Tolstoja su se sukobljavali sa urednikovim tako da smo prvi put ceo tekst dobili kada je roman objavljen u formi knjige.Foto: Promo▲
10. Gabrijel Garsija Markes je odbio da se „Sto godina samoće“ pretvori u film.
Ovo je čudno s obzirom na to da je većina njegovih dela ekranizovana. Markes je navodio da je razlog što bi „sigurno uzeli nekog glumca poput Roberta Redforda, a većina nas nema rođake koji izgledaju kao Robert Redford“.Foto: Profimedia/Roger-Viollet via AFP/Roger Viollet▲
11. Harper Li je za „Ubiti pticu rugalicu“, jedini roman koji je objavila, dobila Pulicerovu nagradu.
Iako je roman jedan od najčitanijih u istoriji američke književnosti i proveo 88 nedelja na listi bestselera, Harper Li za života nije ništa više objavila. Nakon njene smrti objavljen je rukopis „Idi postavi stražara“ koji predstavlja nastavak čuvenog romana.Naslovnica romana „Ubiti pticu rugalicu“ od Harper Li iz 1960. / Foto: Wikimedia Commons/Public domain/Nate D. Sanders auctions/Brandt Luke Zorn▲
12. Prvo izdanje romana „Čarli i fabrika čokolade“ je objavljeno 1964. godine i bilo je prilično rasističko. Na primer, u prvom izdanju su Umpa-Lumpe opisani kao crni pigmeji iz „najdubljih i najmračnijih delova afričke džungle gde nijedan belac nikada nije kročio“. Važno je napomenuti i da je Dal Čarlija prvobitno opisao kao „malog crnju“.Foto: Promo▲
13. „Kvaka 22“ je pisana osam godina. Džozef Heler je počeo sa pisanjem 1953. godine kada je smislio prvih nekoliko rečenica. Zatim mu je trebalo nedelju dana da prvo poglavlje pošalje svom agentu. Nakon što je Heler napisao trećinu knjige, agent je počeo da nudi rukopis izdavačima i Sajmon i Šuster su ga kupili. Nakon toga Heleru je trebalo osam godina da im dostavi ceo rukopis.Foto: Hans Vivek/Unsplash▲
14. „Lovac u žitu“ je jedini objavljeni roman Dž. D. Selindžera zbog kog je morao da se krije od javnosti.
Dve godine nakon objavljivanja romana 1951. godine Selindžer se povukao u Korniš u Nju Hempširu. Nakon što je dao izjavu lokalnim novinama, koja je objavljena kao velika ekskluziva, Selindžer je bio toliko ljut da je retko nakon toga pristajao na javno obraćanje.Foto: Wikimedia Lotte Jacobi/Michael Mitchell▲
15. Ernest Hemingvej je prezirao originalnu koricu Ficdžeraldovog „Velikog Getsbija“. Kada je Ficdžerald poklonio primerak svog romana Hemingveju, ovome se korica nije dopala. Ficdžerald ga je uveravao da će mu biti jasno sve ako samo počne da ga čita.Printskrin: YT/PeterHarringtonBooks▲
16. Rukopis „Pokretnog praznika“ se nalazio u podrumu hotela „Ric“ u Parizu. Ernest Hemingvej je 1928. godine smestio u podrum hotela dva sanduka prepuna zapisima koji su nastali tokom njegovog života u Parizu. Tek 1956. godine ih je slavni pisac uzeo nazad i prepravljao da bi napisao svoje memoare. Finalno delo objavljeno je tri godine nakon Hemingvejeve smrti.Foto: Pixabay/BarbeeAnne▲
17. Grupa U2 je pozajmila naslov poglavlja romana „Gospodar muva“ za naziv svoje pesme.
Sedmo poglavlje „Gospodara muva“ nosi naslov Senke i visoka stabla (Shadows and Tall Trees). Tako je U2 nazvao svoju poslednju pesmu sa debitantskog albuma „Boy“.Foto: Profimedia/Zuma Press▲
18. Roman „Gordost i predrasuda“ je prvobitno naslovljen „Prvi utisci“. Ali kada su izdavači odbili da ga objave, Džejn Ostin je izvršila značajne prepravke, uključujući i sam naslov romana. Na ovim promenama je radila u periodu između 1811. i 1812. godine.Foto: Vulkan▲
19. Čudovište u romanu „Frankenštajn ili Moderni Prometej“ nema ime, ali ga je Meri Šeli jednom oslovila sa „Adam“.
Mnogi ljudi pogrešno veruju da je Frankenštajn ime čudovišta iz romana, a zapravo ono nema ime. Prilikom jednog čitanja knjige Šelijeva je čudovište nazvala Adam, aludirajući na rajski vrt.Foto: Vulkan▲
20. Originalni naslov knjige „Where the Wild Things Are“ bio je „Where the Wild Horses Are“. Razlog za izmenu je što Moris Sendak nije umeo da nacrta konje. Kada ga je urednik pitao šta ume da nacrta, odgovorio je: „Svašta“ (things). Tako su konji nestali iz naslova knjige.Autor: Moris Sendak▲
