Vesna Goldsvorti: Nema životnog mota, morate se stalno menjati i prilagođavati

Njene knjige prevedene su na dvadesetak svetskih jezika i stekle su status bestselera u nizu evropskih zemalja

Foto: Amir Hamzagić/ATAImages

Književnica Vesna Goldsvorti živi u Londonu od 1986. godine, a u Beograd je došla na nekoliko dana da bi primila nagradu "Momo Kapor" za knjigu "Gvozdena zavesa" koja je već dobila niz nagrada u Velikoj Britaniji.

U Skupštini Grada Beograda, Vesna Goldsvorti je pre 42 godine, kao maturantkinja, primila Oktobarsku nagradu, a sada joj je na istom mestu uručena nagrada "Momo Kapor" za knjigu "Gvozdena zavesa".

- Momo Kapor je pisac moje mladosti. Sedamdesetih godina, ona velika biblioteka 'Hit', pa njegovi romani, svake dve-tri godine, one divne devojke sa imenima od tri slova – Una, Ana, Zoe - sve sam to čitala, i sve te primerke knjiga imam ovde u Beogradu - navodi prva dobitnica nagrade koja nosi ime poznatog pisca.

Naglašava da s obzirom na to da je „feminiskinja starog kova“, voli što je prva žena kojoj je uručeno ovo priznanje, piše RTS.

- Prošle godine sam primljena u Kraljevsko književno društvo, i tu su rekli, prva Srpkinja. A ja sam rekla i prvi Srbin - napominje Goldsvorti.

U romanu Gvozdena zavesa nalazi se ljubavna priča ćerke visokog člana komunističke partije, tipične predstavnice socijalističke princeze, koja će se zaljubiti u pesnika iz Engleske, i pobeći iz svoje zemlje.

- Ljubavna priča je pomalo ironičan naslov. Ja već dugo mislim da su najbolji oni romani koji o politici pričaju kroz jedan lični odnos. To je Doktor Živago, to je Kunderina Nepodnošljiva lakoća postojanja, pa čak i Prohujalo sa vihorom. Meni je to bila ideja, da kroz odnos dvoje ljudi, ispričam jednu veliku i važnu priču, o dva pola Evrope, o dva kontrasta - Istok i Zapad - naglašava književnica.

Glavna junakinja, privilegovana "crvena princeza" iz zemlje istočnog bloka, iz sveta ličnog bogatstva, ali manjka slobode, prelazi u svet sa mnogo slobode, ali manje ličnog bogatstva.

- Upravo je to neko sažimanje same srži romana - smatra Goldsvorti.

- Meni je bilo stalo, jer ja sam pisac koji se već decenijama bavi stereotipima, da preokrenem stereotip. Očekivalo se da ona dolazi iz siromašnijeg dela Evrope, a zapravo je imala sve privilegije, a dolazi u jednu siromašnu, boemsku, pesničku Englesku. Znači, ako imate neke predrasude o istoku i zapadu, ova knjiga sve to ruši - napominje Goldsvorti.

Roman Gvozdena zavesa proglašen je za Knjigu dana u Gardijanu, Knjigu meseca u Tajmsu i Knjigu godine u Independentu, iako je tek početak godine. Spisateljica smatra da je tome doprinelo i to što je zbog trenutne situacije u Evropi knjiga jako aktuelna.

- Ja sam predvidela neke političke i istorijske kontekste, ali baš ovako kako se oni razvijaju, zaista nisam - priznaje autorka.

Pišući svoje memoarsko delo Černobiljske jagode, negde 2005. godine, zaključila je da će joj trebati dosta vremena da se u svom spisateljskom radu ponovo vrati Srbiji i Beogradu kao temi, već je želela da piše o Londonu.

- Htela sam da jedan bude neposredno posle Drugog svetskog rata, jedan da bude osamdesetih, u vreme kada sam ja stigla u London, a jedan savremen. Znači, tu jednu trilogiju sam pisala, ali preko reda. Počela sam sa savremenom, pa posleratnom, i tek na kraju vreme koje ja znam. I tek sa ovom trećom knjigom sam napisala priču koja nije intertekstualna, vezana za druge knjige. A u sva tri romana, junaci su istočni Evropljani u Londonu - podseća književnica.

Kao profesor kreativnog pisanja i engleske književnosti na Univerzitetu u Engleskoj, svoje studente pokušava da poduči kako je roman teško napisati, a sve teže objaviti i da je to četiri ili pet godina života koje ste uložili u neki projekat, za koji ne znate da li će biti uspešan.

- Vrlo je važno odabrati temu koja će vam nešto dati, čak i da poduhvat ne uspe - napominje sagovornica Marije Miljević Rajšić.

Na kraju, Vesna Goldsvorti ističe da je njen životni moto sažet u rečenici Oskara Vajlda, "Zlatno pravilo je, da ne postoji zlatno pravilo".

- Ne postoji životni moto, već se stalno morate menjati i prilagođavati. Nema motâ, ima putovanja i ima prilagođavanja.

Vesna Goldsvorti

Vesna (Bjelogrlić) Goldsvorti je rođena u Beogradu 1961. godine. Diplomirala je na beogradskom Filološkom fakultetu, a od 1986. živi u Velikoj Britaniji, gde je doktorirala i gde danas radi kao redovni profesor engleske književnosti i kreativnog pisanja na univerzitetima u Ekseteru i Istočnoj Angliji.

Autor je studije Izmišljanje Ruritanije (1998), memoarsko-autobiografske knjige Černobiljske jagode (2005), zbirke pesama Solunski anđeo (2011), i romana Gorski (2015) i Gospodin Ka (2018).

Njene knjige prevedene su na dvadesetak svetskih jezika i stekle su status bestselera u nizu evropskih zemalja.

(Telegraf.rs)