Zašto su Stari Rimljani prestali da čitaju knjige?
Niko više ne čita knjige. Bez obzira da li vam se ta tvrdnja čini istinitom, verovatno ste je čuli dosta često izraženu poslednjih decenija — baš kao što biste je možda čuli i da ste živeli u Starom Rimu tokom pozne antike.
U to vreme, kako objašnjava Garet Rajan, jutjuber koji se bavi antičkom istorijom, u videu na svom kanalu „Told in Stone“ (priloženom ispod), „tržište knjiga je opadalo zajedno sa obrazovanom elitom koja ga je podržavala. Kopiranje svetovnih tekstova se usporilo, i na kraju potpuno prestalo. Knjige u rimskim bibliotekama, javnim i privatnim, raspadale su se na policama. Samo mali broj preživelih našao je put do manastira.“
Preporučujemo
Priče o pesmama: "Loan Me A Dime", kada bluz pozajmljuje srce - od Fentona Robinsona do Boza Skagsa
Bio je jedan od najvećih jugoslovenskih pesnika, napisao je pesme koje su pevali Čola, Indexi, Bijelo Dugme...
Put kojim je išla čitalačka kultura imperije, išla i sama imperija. Neki bi mogli biti u iskušenju da povuku paralelu s određenim današnjim državama. Ali ono što je možda iznenađujuće jeste koliko je čitanje u Rimskoj imperiji bilo rašireno na svom vrhuncu.
Iako je samo otprilike svaki deseti Rimljanin znao čitati (to je, naravno, procena), Rajan objašnjava: „Rimska elita se definisala sofisticiranim književnim obrazovanjem i punila je svoje gradove tekstovima.“ Među njima su bili i Acta Diurna, neka vrsta proto-novina urezanih u kamen ili metal i izloženih na javnim mestima.
VIDEO: Zašto su Rimljani prestali da čitaju knjige?
Ali od Avgusta pa nadalje, „grad Rim se mogao pohvaliti i impresivnim nizom javnih biblioteka“, čije su police bile prepune tekstova napisanih na papirusnim svicima, a kasnije, posebno u trećem i četvrtom veku, na kodeksima, čiji format veoma podseća na knjige kakve danas poznajemo.
Rim je čak imao i tabernae librariae, koje bismo danas prepoznali kao knjižare, čije su tehnike oglašavanja uključivale i ispisivanje naslova najprodavanijih knjiga na spoljnim stubovima. Neke od njih su same izdavale knjige koje su prodavale, dajući rani primer onoga što bismo danas nazvali „vertikalnom integracijom“.
Rimski čitaoci I veka svi bi barem donekle poznavali Marcijalove „Epigrame“, ali čak i tako veliki tadašnji „bestseler“ bio bi nadmašen klasikom poput „Enejide“, „knjige koju je svaka porodica s bibliotekom posedovala“.
Kako je za nas 99% rimske književnosti izgubljeno, malo je verovatno da ćemo ikada utvrditi da li je, poput većeg dela modernog Zapada, antički Rim bio preplavljen manje cenjenim delima — svojim verzijama knjiga o samopomoći, poslovnih memoara i žanrovske literature. Ko zna? Možda i jeste.
(Telegraf.rs)