"Bilo nekad u Srbiji": Momčilo Petrović otkriva zaboravljene priče iz naše prošlosti

U prazničnom izdanju emisije "Šarenica", domaćini Ana Emić i Slobodan Šarenac ugostili su poznatog hroničara i pisca Momčila Petrovića. Povod za razgovor bila je njegova knjiga "Bilo nekad u Srbiji", koja kroz 147 (odnosno u novom ciklusu 19) priča osvetljava zaboravljene ili manje poznate događaje iz srpske prošlosti.

Petrović, prepoznatljiv po svojoj dugoj sedoj bradi i dubokom poznavanju nacionalne istorije, izneo je niz provokativnih i poučnih zaključaka o mentalitetu našeg naroda i cikličnoj prirodi istorijskih događaja.

Preporučujemo

Srbi kao "loši đaci" istorije

Na samom početku, Petrović je objasnio podnaslov svoje knjige koji glasi: "Ako je istorija učiteljica života, onda su Srbi veoma loši đaci".

"Mi smo istorija. To što je nekad bilo u Srbiji su događaji koji su se zbili pre 50, 100 ili 150 godina, a koji nam se, zato što ih nismo dobro naučili, vraćaju. Mi ih u nekom sličnom vidu proživljavamo opet. Otuda i zaključak da smo loši đaci – to su događaji zbog kojih smo 'ponavljali' u istoriji", istakao je pisac.

Neverovatne paralele: Knez Mihailo i Zoran Đinđić

Kao jedan od najupečatljivijih primera iz knjige, Petrović je naveo sličnost između dva politička atentata koja su potresla Srbiju u razmaku od 135 godina.

"Neverovatne su sličnosti između ubistva Kneza Mihaila u Košutnjaku 1868. godine i ubistva Zorana Đinđića 2003. godine. Od profila izvođača i ubica koji su dolazili sa dna društva, preko njihovog ubeđenja da će oni takvi kakvi jesu postati vlast u Srbiji nakon što smaknu vladare, pa do činjenice da ni u jednom ni u drugom slučaju nije do kraja otkrivena politička pozadina, a istragu su zaustavile nove vlasti."

Politička netrpeljivost i "jahanje popa"

Pisac se osvrnuo i na istoriju dubokih podela u srpskom društvu, podsećajući na događaje s kraja 19. veka.

"Priča o netrpeljivosti između različitih političkih opcija je nešto što se stalno vraća. Godine 1889. u Beogradu su pripadnici jedne stranke bukvalno linčovani, kamenovani i tučeni na ulici. Tada je zabeleženo i prvo 'jahanje popa' iz političkih razloga, sramni čin koji se kasnije, nažalost, ponavljao kroz istoriju."

Takođe je povukao paralelu između studentskih demonstracija 1968. godine i nedavnih uličnih protesta, ukazujući na to da se energija mladih i njihovi zahtevi ciklično ponavljaju.

Tragedija u Mladenovcu: Kako je nesrećna ljubav dovela do streljanja

Petrović je naglasio da istorija nisu samo politika i ratovi, već i ljudske strasti. Ispričao je potresnu priču iz 1943. godine.

"U Mladenovcu je 1943. streljano 50 talaca (40 sa Banjice i 10 lokalnih ljudi) jer je jedna partizanka na ulici ranila dva nemačka oficira. Ono što je manje poznato jeste da je čitav taj lanac događaja zapravo počeo njenom nesrećnom ljubavlju. Imali smo nesrećno zaljubljenu ženu čiji je čin doveo do masovne tragedije."

Istorija: Tragedija ili farsa?

Na pitanje o tome da li je sve to sudbina, Petrović se pozvao na Marksa, ali uz mračniji obrt.

"Istorija se prvi put javlja kao tragedija, a drugi put kao farsa. Kod nas se, međutim, to ponavljanje prečesto dešava kao nova tragedija. To je veoma ozbiljno."

Ima li nade za nas?

Iako su njegove priče često opominjuće, Momčilo Petrović je razgovor završio sa dozom optimizma, stavljajući srpsku istoriju u širi vremenski kontekst.

"Pitanje je imamo li nade da naučimo. Kina ima istoriju dugu 6, 7 ili 8 hiljada godina. Moderna srpska država postoji tek oko 195 godina (ako računamo od 1830). Ja imam 66 godina, što znači da moj životni vek pokriva trećinu ukupne moderne srpske istorije. Mi smo još uvek mlada država. Ima vremena za nas."

Pisac je obećao da "istorije uvek ima" i da će nastaviti da traga za pričama koje nas podsećaju ko smo bili, kako bismo bolje razumeli ko smo danas.

Pogledajte gostovanje Momčila Petrovića u "Šarenici":

(Telegraf.rs)