Muzička industrija u Hrvatskoj na nogama, prete protestima: "Dajte nam da radimo ili idemo na ulicu"

Kako je moguće da su sva festivalska i koncertna događanja na otvorenom stigmatizovana, a niko ne nudi racionalno objašnjene kako je potpuno sigurno boraviti u šoping centrima, restoranima, noćnim klubovima, javnom prevozu?

Nina Badrić / Foto: ATA Images

- Sad je dosta! Dajte nam da radimo ili ćemo izaći na ulice! - poručuju muzičari, menadžeri i organizatori koncerata i ostalih muzičkih događanja u Hrvatskoj, koji smatraju kako je njihova branša najviše nastradala zbog pandemije koronavirusa.

Ne promeni li se nešto, spremni su za masovni protest. Jer, kako ističu, za njih su na snazi i dalje nejasna uputstva Nacionalnog stožera civilne zaštite i njihova proizvoljna tumačenja lokalnih stožera, koja im onemogućuju rad. Ogorčeni muzičari, menadžeri i organizatori koncerata stoga će ovih dana poslati otvoreno pismo premijeru Andreju Plenkoviću i ministarki kulture Nini Obuljen Koržinek, piše Jutarnji list. 

Ne promeni li se nešto, spremni su za masovni protest / Foto: Shutterstock

- U pismu ćemo naglasiti kako očekujemo od Nacionalnog stožera da donese jasne kriterije po kojima će naša industrija moći bar minimalno da radi, jer po sadašnjima kriterijima nama nije ništa zabranjeno, a ništa nam nije dozvoljeno, već je sve nejasno preporučeno - ističe Darko Tuček, predsednik Udruge glazbenih menadžera i organizatora, koji dodaje da ljudi iz muzičke industrije, frustrirani nejasnim i nekonzistentnim odlukama, predlažu da se krene u masovne muzičke proteste.

26 miliona evra

- Preti nam potpuno gašenje, ne samo zabave i koncerata, već i minimalno 15.000 radnih mesta. Naime, naš sektor zapošljava više od 15.000 ljudi (sagledavajući sve segmente; od produkcije, organizacije, zaštite i same realizacije), koji je prema inicijalnim planovima za 2020. godinu trebalo da rade na više od 150 događanja, u razdoblju od 1. jula do 30. septembra, s akumuliranom potrošnjom većom od 200 miliona kuna (preko 26 miliona evra).

- Dovodi se u pitanje kako je moguće da su sva festivalska i koncertna događanja na otvorenom stigmatizovana, zabranjena i problematična, a niko ne nudi niti jedno racionalno objašnjene kako je potpuno sigurno boraviti u šoping centrima, restoranima, noćnim klubovima, javnom prevozu i drugim zatvorenim objektima - napominje Tuček, koji otkriva da će od Vlade i Stožera ispred muzičke  industrije tražiti hitno i jasno definisanje mera pod kojima koncerti mogu da se održavaju.

Kako to sada izgleda?

- Nikako i svakako. Kod nas se događa da svakodnevno lokalni stožeri šalju upute da se sve kulturne, sportske i koncertne manifestacije otkazuju nezavisno o tome ima li zaraženih ili nema u njihovoj županiji. Kako je moguće da hiljade radnih mesta zavisi o lokalnim "zabraniteljima", koji nam ne dozvoljavaju da zaradimo platu za svoje radnike, a i da uplatimo u državni proračun, iz kojeg će ti isti "zabranitelji" dobiti platu, radili ili ne radili svoj posao - pita se Tuček i nastavlja:

Koncerti i dalje odloženi / Foto: Vishnu R Nair/Pexels

- Međimurski župan tako je otkazao sve manifestacije u svojoj županiji, a masu događanja otkazano je i u Istri.

Sa Tučekom su salgasni i Ljubo Šeperić, vlasnik Lupo Musica, koncertne direkcije koja zastupa najpopularnije hrvatske pevače zabavne muzike poput Mladena Grdovića, Jasmina Stavrosa, Dražena Zečića, Zlatka Pejakovića...

- Od početka godine do 1. avgusta otkazano je ukupno 170 koncerata koje je trebalo da organiziruje naša agencija. Deo tih nastupa trebao je da se održi u periodu kada je sve bilo u karantinu, ali ni nakon toga se ništa bitno na bolje nije promenilo i to prvenstveno zbog toga jer ljudi u nacionalnom Stožeru nisu dali dovoljno jasne mere za organizaciju takvih događanja - kaže Šeperić, pokazujući  dopis koji je primio od lokalnih organizatora sada već otkazanih niza koncerata s jednog dalmatinskog ostrva.

Ankete na ulazu

- Zbog svega toga mi smo sad na aparatima. Pa ko će normalan organizovati koncerte na kojima će svim ljudima na ulazu meriti temperaturu i uvaljivati im upitnike? Istovremeno, takve mere se ne sprovode na sportskim stadionima, na plažama, u tramvajima, u trgovačkim centrima gde također boravi više od 100 ljudi - kaže Tomislav Bralić iz klape Intrade, koja je poslednji svoj nastup imala 20. juna na opatijskoj Letnoj pozornici, koja inače prima do 5.000 ljudi.

- Na našem koncertu bilo je 1.000 ljudi, sedili su držeći propisani razmak, na ulazu u prostor bile su dezobarijere... Sve je bilo lepo, kulturno i normalno. Dakle, može se ako se hoće - govori Bralić, koji kaže da će, ne promeni li se uskoro situacija, biti među prvima koji će ispred muzičke industrije krenuti u masovni protest.

- Meni je jasno, a mislim da je to sada već svima jasno, kako je muzička industrija i umetnost u ovoj korona-stvarnosti zadnja rupa na svirali. Za nas ne postoji nikakav izlaz u nuždi. Mi non-stop čekamo. I preklinjemo: "Ljudi, dajte nam konkretne upute da napokon možemo početi raditi" - kaže Ivan Dečak iz grupe Vatra.

Foto: Pixabay

Gnevni Alen Vitasović predlaže da se uz solidarnost svih radijskih stanica, televizije i ostalih medija programi na određeno vreme odvijaju bez muzike, kako bi se videlo kakav je svet bez muzike.

Muzika je utihnula i u Slavoniji

- Ovo je totalna propast! Otkazano nam je tridesetak nastupa, za šta ne možemo da krivimo organizatore, jer bi troškovi održavanja prema merama Stožera bili i 50.000 kuna po koncertu. Ko to može platiti? - pita se Pero Galić iz Opće opasnosti, koji će se takođe priključiti svojim kolegama i odazvati se protestu.

- Ne da ću se odazvati, ja ću biti među prvima koji će ići u taj protest. Poslednjih pet meseci nisam zaradila niti kunu. Kako ja, tako i 14 ljudi koje zapošljavam. To znači da ni jednu kunu nisu dobili ni članovi njihovih porodica. Niko od nas ne traži milostinju. Molimo da nam se omogući da radimo i pošteno zaradimo svoj novac. Ako se našao način za ugostitelje i pojedine festivale, ne vidim u čemu je problem da se i nama otvore vrata za posao - kaže Nina Badrić.

Nina Badrić / Foto: A. Nalbantjan

Drive in koncerti

Dok se situacija ne vrati na staro, bez ikakvih mjera i zabrana konkretnog koncertnog posla u Hrvatskoj ne može biti jer taj posao nema socijalne distance, objašnjava za Jutarnju list neimenovani izvor iz muzičke industrije. Mali konceratI u velikim halama ili drive in koncerti ne mogu uspeti jer tu nema ekonomske računice, tvrdi.

- Naplaćivanje streama koncerata? Može, super, ali za super slavna imena za koja ljudi to žele da plate, ali šta da radimo s regionalnim bendovima? Vratićemo se na posao kada se nađe vakcina i kada ona bude široko dostupna - kaže jedan organizator festivala i koncerata.

Drajv in koncert u Danskoj / Foto: Profimedia

Vedran Meniga, jedan od čelnih ljudi Pozitivnog ritma, u sklopu kojeg deluju Pločnik i izdavačke kuće PDV, ujedno je i organizator Seasplash festivala i koordinator događanja na lokaciji Martinska u Šibeniku, jedinog preostalog festivalskog odredišta. Seasplash je juče počeo i traje do kraja nedelje, a organizatori su, kažu, sve prilagodili naputcima Nacionalnog stožera.

- Popisujemo sve goste, merimo temperaturu na ulazu, instalirali smo dezinfekcijske punktove, a osoblje ima zaštitne maske i rukavice. Imamo dozvolu za održavanje, a Festival se odvija na otvorenom, na prostoru bivšeg autokampa koji inače može primiti 7000 gostiju, a mi sada ne očekujemo više od 1000 gostiju po događanju - objašnjava Meniga, koji je član užeg odbora unutar udruge Glas poduzetnika koja je u maju već održala protest na Markovom trgu.

Zahvaljujući tim naporima, argumentiranim borbama i preuzimanjem odgovornosti o sigurnosti, objašnjava Meniga, uspeo je da se izbori za održavanje festivala.

- Apsurdno je da su javna događanja čak i u zatvorenom dopuštena, poput misa, ali kulturna događanja na otvorenom nisu. Ne sme nam se dirati pravo na rad, to je protivustavno. U slučaju kada postoje argumenti i opravdani razlozi, moramo se sami pobrinuti za sebe, makar i protestom jer ovo je vrijeme beskompromisnog kapitalizma - kaže Meniga.

Kakva bi pomoć digla na noge glazbenu i kreativnu industriju?

- Smanjivanje davanja i doprinosa, svakako. Podstiaji koje smo dobili i koje koristimo su minimalni i za 90 dana. No to nije dovoljno, nama treba pomoć tokom cele godine. Ovo je samo prva pomoć. Jasno se sada vidi da je kultura, a posebno nezavisna, zadnja rupa na svirali - ističe Meniga.

Podršku imaju i od kreativnih, PR i event agencija.

(Telegraf.rs)