Priče o pesmama: The Mamas & the Papas - "California Dreamin'", od snežnog dana do muzičke večnosti

Postoje neke pesme iz šezdesetih kojima se neprekidno vraćam. U trenutku kada su objavljene imao sam jednocifren broj godina i bio sam isuviše mali da bih išta o tome mogao znati, ali već od viših razreda osnovne škole počeo sam da "kopam" po onom što sam do tada propustio.

Preporučujemo

Kakvo je to samo iskustvo bilo.

Svi ti silni izvođači i grupe iz šezdesetih godina predstavljali su blago koje je i te kako vredelo otkriti i istražiti, a ujedno sam shvatio da se mnogo ploča iz tog perioda mora naći u mojoj kolekciji.  Priče o svemu tome sklapao sam gotovo svakodnevno, polako i strpljivo, kockicu po kockicu.

Jedna od pesama koju sam tada (a tako je ostalo i danas) zaista obožavao, bila je "California Dreamin'", grupe The Mamas & the Papas.

Sećam se da sam bio oduševljen kada sam u jednom broju Džuboksa pronašao prevod tih stihova. Kasnije sam uvideo da je prevodilac tu sebi dao malo više pesničkih sloboda, dodavši ponešto čega u pesmi nije ni bilo, ali šta to mari? Taj ekskluzivitet, tu ezoteričnost, osećanje posebnosti da nešto voliš i koliko-toliko razumeš, a o čemu mnogi drugi pojma nemaju, takve "sitnice"naprosto nisu mogle narušiti.

Priča u vezi The Mamas & the Papas započinje 1965. godine kada je pevač i gitarista Džon Filips rešio da osnuje grupu koja bi svirala moderniju muziku. Na taj korak nije se tako lako odlučio s obzirom da je još od 1957. svirao u folk-klubovima Greenwich Vilagea i već je bio duboko zaronio u tu vrstu muzike. Ranih šezdesetih bio je član grupe Journeymen u kojoj su pored njega bili Skot Mekenzi i Dik Vajsman. Tokom turneje koju su preduzeli 1961. godine, u jednom klubu u San Francisku upoznao je Holi Mišel Džilijan koja je tada radila kao model, pa će ubrzo burna romansa koju je započeo s njom uzrokovati razvod od njegove dotadašnje supruge Suzan Adams. Džon i Mišel venčali su se 31. decembra 1962. godine kada je ona imala osamnaest godina. S obzirom da je Mišel bila veoma talentovana za muziku, još tokom srednje škole pohađala je časove klavira, gitare i violončela, a pride je i odlično pevala, Džon je planirao da i nju uključi u buduću postavu. Potom pozivaju Denija Doertija prethodno člana grupe Mugwump koja se nakon jednog objavljenog singla 1964. godine, raspala. Na kraju im se pridružuje i Kes Eliot, takođe članica Mugwumpa, mada se Džon Filips tome protivio. Na prvom mestu nije bio siguran da li će njen glas moći da isprati aranžmane koje je pisao jer je mislio da je prenizak, a takođe nije bio zadovoljan ni njenim izgledom s obzirom da se ona oduvek borila s gojaznošću i zbog toga se osećala veoma nesigurnom. U početku su razmišljali da grupi daju ime Magic Cyrcle, ali su se potom odlučili za THe Mamas & the Papas inspirisani devojkama koje su se pridružile Anđelima pakla, a koje su oni nazivali "mamas".

Nakon toga otputovali su na Devičanska ostrva gde su prvu polovinu 1965. godine proveli uvežbavajući pesme i dogovarajući se oko njihovih budućih poteza.

Da bi ovo o čemu pišem bilo što jasnije našu priču ćemo za trenutak prebaciti na američkog kantautora Barija Mekgvajera koji je široj publici ostao u sećanju po svom velikom hitu "Eve Of Destruction" iz 1965. godine. Bari je poznavao Džona Filipsa i Kes Eliot i bio njihov prijatelj, a sredinom šezdesetih potpisao je ugovor sa Dunhill Records pa je Lu Adleru, suvlasniku te izdavačke kuće, predložio da organizuju audiciju kako bi poslušao grupu koja je upravo osnovana. Adler se zainteresovao za njih pa ubrzo potpisuju ugovor po kome su u narednih pet godina trebali objaviti deset albuma, po dva godišnje. Na tom sastanku Kes Eliot je konačno postala punopravna članica grupe jer su Adler, Mišel i Doerti stali na njenu stranu i nadglasali Džona Filipsa, a takođe je interesantno da su The Mamas & the Papas svoje prve snimke uradili upravo kao prateći vokali na Mekgvajerovom albumu "This Precious Time" koji se našao u prodaji u decembru 1965. godine.

Upravo na tom albumu prvi put pojaviće se kompozicija "California Dreamin'", koju su Džon i Mišel Filips napisali još 1963. godine. Tada su živeli u Njujorku, zima je bila izuzetno hladna, pa je Mišel patila za sunčanom Kalifornijom s obzirom da je i rođena u okolini Los Anđelesa, tačnije u Long Biču, 4. juna 1944. godine.

Lišće je požutelo

A nebo tako tmurno

Izašao sam u šetnju

Jednog zimskog dana

Bio bih na sigurnom i u toplom

Da sam u Los Anđelesu

Sanjam Kaliforniju

Po pravom zimskom danu

Svratio sam u crkvu

Kraj koje sam prolazio

Spustio sam se na kolena

Kao da se molim

I sveštenik voli hladnoću

On zna da ću ostati

Sanjam Kaliforniju

Po pravom zimskom danu

Lišće je požutelo

A nebo tako tmurno

Izašao sam u šetnju

Jednog zimskog dana

A da joj nisam rekao

Mogao bih danas otići

Sanjam Kaliforniju

Po pravom zimskom danu

Po pravom zimskom danu

Interesantno je da je objavljivanje kompozicije "California Dreamin'" u verziji The Mamas & the Papas inicirao Lu Adler koji je bio naprosto impresioniran onim što je čuo dok su oni pevali prateće vokale na snimanju Mekgvajerovog albuma. Instrumentlna podloga i prateći glasovi ostali su gotovo isti, samo što je ovoga puta glavni vokal pevao Deni Doerti, uvodna gitara koju je odsvirao američki kantautor PF Sloun takođe je ista na obe verzije, ali je solo partija u sredinjem delu pesme promenjena. Kod Mekgvajera taj deo svira usna harmonika, dok je kod The Mamas & the Papas to upriličeno na flauti koju je svirao cenjeni džez muzičar Bad Šenk. Singl je objavljen u decembru 1965. godine i uprkos tome što je tek glavni vokal izmenjen (čak se na početku pesme na levom kanalu tog singla može čuti originalni Berijev vokal, jer greškom nije u potpunosti izbrisan), ta verzija daleko nadilazi Mekgvajerovu izvedbu, postavši gotovo trenutno veliki hit, ali i mnogo više: biće to i putokaz ka budućem kalifornijskom zvuku ali i svojevrsna najava kulturnog liberalizama i raznih vidova društvenih promena koje su se već nazirale.

Autori pesme Džon i Mišel Filips malo kasnije počeli su da žive u Holivud Hilsu uživajući u statusu zvezda i družeći se sa poznatim ličnostima kao što su Voren Biti, Džek Nikolson i Roman Polanski.

U međuvremenu, pristizali su i drugi hitovi koje je Džon Filips pisao kako sam, tako i u saradnji sa svojom suprugom i Doertijem, ali u repertoaru su imali i pesme drugih autora. Uglavnom, kompozicije poput "Monday, Monday", "I Saw Her Again", "Creeque Alley", "Words of Love" i "Dedicated To The One I Love", visoko se pozicioniraju na listama popularnosti ali se ujedno javljaju i prvi problemi. U grupi je bilo sve više alkohola i narkotika, Filips je postao teški ovisnik o kokainu i heroinu koje je prema sopstvenom priznanju tokom dve godine uzimao gotovo na svakih petnaest minuta.

S druge strane, Mišel je bila otelotvorenje prelepe hipi devojke u koju su tih godina mnogi bili zaljubljeni, a kada je tako, obično bi i afere bile na pomolu. Prva za koju se saznalo bila je njena veza sa kolegom iz grupe Denijem Doertijem koju su njih dvoje dugo krili, a kada se sve saznalo, Džon Filips joj je ipak oprostio, ali Kes Eliot po svemu sudeći nikada nije i tada joj je rekla:

Ne razumem. Mogla si imati bilo kojeg muškarca kojeg želiš. Zašto si uzela moga?

Kes je kasnije čak i zaprosila Doertija, ali on nije želeo brak s njom.

Ako je Džon jedno neverstvo svoje supruge i oprostio, njenu aferu sa Džinom Klarkom, pevačem iz grupe The Byrds, ipak nije mogao, pa su nakon konsultacija sa advokatom i diskografskom kućom Džon, Kes i Deni 4. juna 1966. uručili Mišel pismo u kome joj saopštavaju da je izbačena iz grupe. Na njeno mesto dolazi Džil Gibson, devojka njihovog producenta Lua Adlera. Ipak, 23. avgusta ona ponovo postaje član grupe jer su je zamolili da se vrati nakon što su zaključili da Gibsonovoj nedostaje scenska harizma i hrabrost kakvu poseduje Mišel, a svakako i zbog toga što je publika zahtevala njen povratak.

Ipak to neće zatvoriti stare rane i neslaganja.

U avgustu 1967. odsvirali su svoj poslednji nastup uživo, a grupa se službeno raspala 1971. godine pre objavljivanja svog poslednjeg, petog albuma, "People Like Us", koji je snimljen jer im je diskografska kuća zapretila tužbom ako ne ispune svoje ugovorne obaveze.

Mišel i Džon su u februaru 1967. dobili ćerku Čajnu Filips, ali čak ni to nije spasilo njihov brak pa su u maju 1969. podneli zahtev za razvod.

Kes Eliot se potom posvetila solo karijeri, ali je iznenada umrla u Londonu 29. jula 1974. Imala je samo 33 godine.

Džon Filips je nakon raspada grupe pokušavao da održi svoju karijeru, nekada više, a nekada manje uspešno, uključujući i ponovno pokretanje grupe The Mamas & the Papas, uz neprekidnu borbu sa zavisnošću od narkotika zbog čega je na kraju imao transplantaciju jetre. Godine 1996. dobio je Zlatnu palmu na Stazi zvezda u Palm Springsu u Kaliforniji. Umro je u Los Anđelesu 18. marta 2001. u 65. godini života.

Deni Doerti je objavio nekoliko solo albuma i singlova, učestvovao je u ponovnom pokretanju The Mamas & the Papas, bavio se glumom i producentskim poslovima. Umro je 19. januara 2007. u 66. godini života.

Mišel Filips, koju je časopis Time opisao kao "najčistiji sopran u pop muzici", nakon razlaza The Mamas & the Papas ostvarila je uspešnu glumačku karijeru i danas je jedini preživeli član grupe.

The Mamas and the Papas su primljeni u Kuću slavnih rock 'n' rolla 12. januara 1998., a u Kuću slavnih vokalnih grupa 2000. godine.

Kes Eliot i Mišel Filips, rangirane su na 21. mjestu na VH1 listi 100 najvećih žena rok muzike.

Kompozicija "California Dreamin" uvedena je 2000. godine u Grammy Hall Of Fame i uz "If You're Going To San Francisco", koju je takođe napisao Džon Filips a otpevao Skot Mekenzi" i "Good Vibrations" The Beach Boys, jedna je od ključnih pesama hipi pokreta, ali i mnogo više:  moglo bi se reći da je to ogledalo kontrakulture i američkog sna.

(Telegraf.rs)