Povratak Strujnog udara: Koncertna promocija albuma "Hoću da mi bude lepo" u "Amerikani" kao slavlje rokenrola

U kultnoj sali "Amerikana" u Domu omladine Beograda, ispunjenoj gotovo do poslednjeg mesta, vazduh je treperio od iščekivanja i emocija koje su se sakupljale decenijama. Nije to bila samo promocija albuma; bio je to trijumfalni povratak, proslava istrajnosti i javno ispunjenje sna koji je predugo bio na pauzi. Kruševački bend Strujni udar predstavio je svoj novi album "Hoću da mi bude lepo", a veče se pretvorilo u emotivno putovanje kroz istoriju benda, prijateljstva i neuništive snage rokenrola.

Veče je otvoreno rečima koje su savršeno sažele suštinu događaja: ovo nije samo novi materijal, već "nastavak jednog sna, nastavak jedne tinejdžerske ideje koja je u jednom trenutku prekinuta iz opravdanih okolnosti u svom usletu." Ta rečenica postavila je ton za sve što će uslediti. Album, objavljen pod okriljem diskografskog giganta PGP RTS-a, predstavljen je ne kao komercijalni proizvod, već kao "happy end" jedne priče o muzici koja je odbila da umre.

Preporučujemo

Kako priča o Strujnom udaru neraskidivo vezana za Kruševac, čast da prvi govori pripala je novinaru i hroničaru scene, Ivanu Rizingeru. Sa mešavinom humora i nostalgije, Rizinger je vratio publiku u rane osamdesete.

"Veliko mi je zadovoljstvo što sam večeras ovde, posle 30 godina, u okruženju koje je starije od mene," duhovito je primetio, izazvavši smeh u sali. Njegova sećanja su oživela sliku benda koji je tada bio na ivici avangarde. "Sećam se, svi su bili obučeni u crne kožne jakne, pantalone, čizme. A pokojni brat Đole Nejković je izašao sa kandžom i šiljkom, što je za to vreme u Kruševcu bilo potpuno neshvatljivo."

Rizinger je podsetio na ogroman značaj koji je bend imao za lokalnu scenu, istakavši da je njihov prvi album "Pre ili kasnije" bio prvi vinil koji je ikada izašao od jedne kruševačke grupe, čime su se zauvek upisali u antologiju regionalnog rokenrola i postali inspiracija generacijama klinaca koji su "maštali da i oni dođu do tog dragocenog vinila."

Priču o značaju Kruševca na modernoj mapi Srbije produbio je Nenad Kuzmić, muzički urednik Radija Beograd 202. On je istakao da povratak Strujnog udara nije izolovan slučaj, već deo šireg buđenja scene u ovom gradu. Pored njih, tu su i mlađe snage poput benda "Keni nije mrtav" (koji su, kako je spomenuo, bili moralni pobednici Bunt festivala) i grupe "Markotik", koja je takođe nedavno imala promociju.

"Imamo tri generacije," naglasio je Kuzmić. "Ovi klinci su povukli nogu, a ove starije su podstakli da se sete šta su radili, a nisu završili."

Na tu tezu nadovezao se i direktor PGP RTS-a, Vladimir Graić. Impresioniran brojem prisutnih, Graić je svečano proglasio: "Mi možemo zvanično da proglasimo da su ovo dani Kruševca u Beogradu!" Pohvalio je bend ne samo za kvalitetan album, već i za to što su pružili šansu mlađim izvođačima kroz duete na novim pesmama. "Ovo je jako dobar album koji će se sigurno slušati dosta dugo vremena," poručio je Graić.

Muzički kritičar Branimir Bane Lokner pružio je analitički osvrt na zvuk albuma, opisujući ga kao fuziju uticaja iz '70-ih i '80-ih - od klasičnog roka do hard roka - ali sa modernom produkcijom koja ga čini relevantnim i danas. Lokner je istakao globalni fenomen povratka starijih muzičara koji, zahvaljujući internetu i novim mogućnostima, sada realizuju svoje projekte. "To više nije izuzetak koji potvrđuje pravilo, nego je postalo konstanta," objasnio je, smeštajući povratak Strujnog udara u širi, svetski kontekst.

Nakon reči hvale i sećanja, došao je trenutak koji su svi čekali. Na binu je, uz ovacije, stupio frontmen i "mastermind" benda, Đorđe Nejković. Sa prepoznatljivim crnim šeširom i harizmom koja nije izbledela, počeo je da predstavlja svoje saborce. Svako ime - od perkusioniste, preko bubnjara, do gitariste Olega - dočekano je aplauzom. Posebna erupcija oduševljenja nastala je kada je predstavljen basista Bane, praćena skandiranjem "Bane, Bane, Bane!" koje je ispunilo salu.

Nakon što je predstavio i pevača Gagija, i sebe kao gitaristu, Đole se okrenuo publici sa ključnim pitanjem koje je ujedno i naslov albuma i moto čitave večeri:

"Je l' hoćemo da nam bude lepo?"

Odgovor je bio jednoglasno "DA!", a Nejković je uzvratio: "E, pa da probamo!"

I svirka je krenula. Odjekivale su pesme Strujnog udara "Amerikanom". Prisutni su uživali, a koncertna promocija bila je više nego uspešna.

Grupu Strujni udar podržale su i brojne kolege. Na promociji su bili Žika i Dragi Jelić iz YU grupe, Milan Đurđević iz Nevernih beba i drugi.

(Telegraf.rs)