"Mi to možemo zajedno": Nekadašnji članovi EKV-a najavili dva koncerta u mts Dvorani

Povodom predstojećih koncerata posvećenih nasleđu kultnog beogradskog rok sastava Ekatarina Velika (EKV) u mts Dvorani, u organizaciji Zadužbine Milana Mladenovića i mts Dvorane održana je konferencija za medije na kojoj su se, prvi put nakon više decenija u ovakvom formatu, na jednom mestu okupili nekadašnji članovi benda: bubnjari Ivan Fece Firči, Ivan Ranković Raka, Srđan Žika Todorović i Marko Milivojević, kao i basista Dragiša Uskoković Ćima.

Povod za okupljanje bio je najavljeni koncert pod nazivom „Mi to možemo zajedno“, a zbog ogromnog interesovanja publike na samoj konferenciji saopšteno je da će, pored prvobitno planiranog 2. decembra, biti održan i dodatni koncert 3. decembra 2026. godine u mts Dvorani (nekadašnjem Domu sindikata). Događaj je otvoren prikazivanjem arhivskog snimka sa čuvenog EBU koncerta iz 1989. godine, koji je Zadužbina Milana Mladenovića remasterizovala i koji će u celosti biti dostupan javnosti tokom novembra.

Preporučujemo

Konferenciju je vodila Coka, koja je u ime Zadužbine istakla da EKV predstavlja simbol slobode i kulturnu baštinu utkanu u DNK mnogih generacija.

Na pitanje da li su pre četiri decenije mogli da pretpostave da će muzika EKV-a imati ovakvu dimenziju danas, Ivan Fece Firči je u svom stilu kratko odgovorio:

„Da, očekivali smo. Tačka.“

U nastavku se osvrnuo na atmosferu pred velike nastupe i osećaj zajedništva:

„Ja mislim da odgovorim u ime svih da posle ovoliko godina nema neke presije. Naravno, uvek je onaj minimalni nivo anksioznosti dobar, dobrodošlo je to uzbuđenje, svaki koncert je zanimljiv i uzbudljiv i imaš neku dozu... Nije to nervoza, nego uzbuđenje, jer mi volimo da sviramo. Tako da ovo nije ništa novo. Mi smo već... Ja sam deda, jel' neko od vas deda? Nije još. Objasniću ti posle šta je to deda. Ovaj, tako da ja sam evo za sebe da kažem uzbuđen što se sve to dešava i što smo na gomili. Biće puno gostiju, ljudi, svega, jedva čekam.“

Govoreći o tome šta ga danas najviše motiviše kada stane pred publiku, Firči je dodao:

„Koliko god možda zvučalo patetično, ali ja sam malo davno počeo da sviram, još '76. godine, i tada je drugačija atmosfera bila, a ja sam najviše voleo to što je uvek u svakom bendu bilo ta stara zaboravljena reč 'drugarstvo'. Mi smo se svi iskreno voleli i jedva smo čekali da se nađemo da sviramo. Meni to danas najviše veseli, što se nađemo... Dobro, sad već matorci, a ne drugari, al' to je sve ostalo i lepo je videti da se nađe staro društvo i da podelimo ne samo sećanja i svirku, što je uvek dobro, nego da se vidimo, nema nas puno. To je meni najbolje od svega.“

Poznati glumac i nekadašnji bubnjar EKV-a Srđan Žika Todorović prokomentarisao je činjenicu da današnja omladina masovno dolazi na koncerte na kojima se izvodi muzika njegovog nekadašnjeg benda:

„Sazrela je... Tek sad shvatam ovaj... Tad sam bio klinac i nisam shvatao ovaj koliko je to dobro. A vrlo često gledam te neke stare snimke, ne samo svoje, nego i od drugih bubnjara, upoređujem i ono pitam se šta bi oni mislili... Ima jedan stih koji sam napisao u pesmi onoj, kaže: 'Kada bi se vratila, da li bi ti, da li bi ti se svidela ova bitlomanija?' A to 'manija' je mislim na... Pošto mi svi sviramo u nekim tribjut bendovima osim Firčija... Ovaj, i onda kad kad sviram kao specijalni gost sa jednim od tribjut bendova u Beogradu, Deca iz vode, ovaj u prvih pet redova su devojčice i dečaci koji nisu bili ni rođeni tada. I znaju sve tekstove, znaju sve, ono bukvalno svaku stvar, što je meni neverovatno. Tako da eto, to je moje mišljenje da za razliku od Firčija... Dobro, on se zajebavao kad je rekao: 'Da, očekivali smo.' Mislim da niko od nas nije očekivao da će posle 30-40 godina ovaj ljudi i dalje slušati EKV.“

Todorović je iskreno i kroz osmeh govorio i o tremi:

„Pa pošto sam ja prodao bubnjeve pre 30 godina i i jedini sam koji... Ti si rekla svi ste ostali bubnjari, ja sam... Ja sam postao glumac, tako da ovaj ja imam veliku tremu kad izlazim iako sviram samo sedam-osam stvari kao specijalni gost. I ovaj, obično se napijem dok dođe moj red, pa onda izgrešim i... Mislim rokenrol, ali kad slušam sebe ovaj u tim godinama, evo sad '89. ovaj EBU koncert, prosto ne mogu da verujem kako sam ovaj dobro svirao.“

Bubnjar Ivan Ranković Raka, koji je u bendu bio tokom prelomnog perioda sredinom osamdesetih, podsetio je na teške početke grupe:

„Pa to ne znam, ali ovaj, pošto je neko... U vreme kada sam ja boravio u bendu, bend je bio vrlo neshvaćen. U bend sam uskočio kad je... Dok je Firči bio u vojsci. I te prve godine pre... Do do izlaska albuma 'S vetrom uz lice' svirali smo nikad, nigde i ni za kakvu lovu. Vrlo je malo svirki bilo. Čak i čak i... Neke svirke koje su čak i bile, da kažem, ono posećene, bend je bio neshvaćen i gledali su nas onako u tišini. Ni aplauza, ni zvižduka, potpuno... Potpuni krš. Tako da niko od nas nije očekivao u to vreme da će bend uraditi nešto značajno, da kažemo, u u u komercijalnom smislu ili u smislu da bude primljen od strane širokih narodnih masa. Tako da je za mene, pretpostavljam i za ostale, ovo iznenađenje.“

Upitan šta ga na sceni danas pokreće, Raka je duhovito dobacio: „Činele“, a zatim objasnio:

„Sva pitanja koja postavljate to je milion filozofsko pitanje koje je za ovako pametnije. Ovaj, ono što ja mogu da kažem to je da u ono vreme, a i sada, kada sviram pesme našeg benda, niti razmišljam o tome ko je u publici, koji je uzrast, kakva je infrastruktura publike, konfiguracija publike i to. Jednostavno, u tom trenutku za mene postoje samo ja i ta muzika.“

Bubnjar Marko Milivojević, koji je u EKV-u svirao u završnoj fazi i koji danas predvodi sastav Krug, naglasio je dublji smisao ove muzike:

„Prvo, odlično su sve... Sve su nešto rekli filozofski, pa nije to, to su... Vrlo tačno ovaj... Što kažeš ti, kako si ono rekao, bitlomanija? Čija je to bitlomanija? Znaš, osam novih imena, novih ljudi. To je mnogo zanimljivo, to stvarno. Nećemo sad da ulazimo u filozofiju oko tog. Onda ovaj, što je Raka rekao isto ovaj, i nismo, pazi, svi mi smo verovali u to što radimo, ali svako kao kao mladi ljudi ono nismo svoji, ne planiramo karijeru kao ne znam ovaj poznati ljudi na taj način, nego ono išli smo kroz život, borili se i tako dalje. A primećujete to da smo sva četvorica ostali bubnjari. Znači to nas je... To je to odgovor na pitanje koliko nas je to koliko nam je to važno i koliko nas je to obeležilo u životu, eto tako. I ovaj, i da ne dužim, mislim da svi mi mislimo da sviramo u najboljem bendu na svetu. To je naš motiv.“

Milivojević je dodao:

„Bend je bio i ostao ta jedan kao zvuk promene, zvuk slobode i za ovu generaciju i za bilo koju generaciju. I zašto smo mi svi tu? Eto, malo smo mi birali, malo su oni nas birali i događaji i ljudi. I sad je to tako i ovaj, pošto nas je to toliko obeležilo svakog od nas, na neki svoj način... Mi smo prosto ostali u nekoj obavezi da ovaj tu energiju možemo da, kako da kažem, da proizvedemo još, ono kao u toj nekoj kako se kaže, originalnoj nekoj ovaj u svom u svojoj ličnoj izvedbi, je l' tako? I onda mi to širimo, eto, to je ostalo nama kao neki amanet.“

Milivojević se prisetio i trenutka kada je nakon odlaska originalnog basiste Bojana Pečara u bend došao Ćima:

„Teško mi je bilo. Stvarno mi je teško bilo i ovaj, Bojan je bio... Ja mislim da je Bojan na izvestan način tu pogrešio, bio je nekako emotivan, smorio se nešto, ono mlad čovek, mislim sad smorio se. A to je mogao i da malo odsmori, da je hteo, ali je bio ovaj tako, rešio je nešto da promeni u svom životu... Ma Ćima je vratio ono sidro u bend, opet smo bili bend ponovo, jer kad je otišao Bojan, to nam je bilo ovaj stvarno zbunjeni smo bili, nismo znali šta da radimo, lutali smo malo. I onda ovaj opet smo imali bend, opet smo znali zašto ovaj šta radimo i tako. Ćima je promenio sve ponovo, još jednom.“

Basista Dragiša Uskoković Ćima istakao je da je snaga muzike Ekatarine Velike veća od bilo kog pojedinca:

„Zvučaće kao fraza neka, ali moj osećaj je da je muzika Ekatarine iznad nas, iznad nas pojedinačno. Bez obzira što smo mi svi učestvovali na krea- na kreativan način u stvaranju, neko više, neko manje, ali bili smo deo tog procesa kreativnog. Ovaj, moj poenta u stvari je sledeća, da je to toliko jaka jedna umetnička priča, muzička, da čak i da mi nismo ovde, čak da je da su samo to samo da su neki profesionalci koji bi pedantno i tačno svirali aranžmane, i to bi bilo mnogo super. Ali ovo je još više super, naravno.“

Govoreći o svom pristupu sviranju Bojanovih bas deonica, Ćima je objasnio:

„Pošto sam ja došao praktično... Nisam došao iz rokenrol sveta, ja sam svirao bluz i džez i uopšte skroz van rokenrola sam bio i kao jako mlad, znači od 15. godine nisam slušao rokenrol nego Temptations i tako dalje. Onda ja nisam ni želeo da da nadograđujem Bojanove linije... Ja sam praktično odlučio, to je za mene bilo najispravnije, mada sam bio sugerisan, čak i od Milana i od Magi, jer su čuli moje afinitete prema fank muzici, prema nekim tim stvarima, ovaj da malo promenim. Verovatno je njima i dosadilo, svirali su stalno iste te aranžmane. Ali meni je bilo užasno zanimljivo to jer je to meni za mene bilo praktično otkriće, ta svežina, iskrenost pravog rok basiste kakav je bio Bojan po meni. I pri tome je imao jak jake art afinitete, znači nije bio ono običan lik, što bi se reklo... I onda sam ja insistirao da sviram tačno te linije koje je Bojan snimio, svirao, odnosno oni svi zajedno, nebitno je to. Ovaj, tako sam do kraja, i dan-danas sviram kad sviram pesme koje je on osmislio u EKV-u, sviram tačno tako. Znači ako je ako je trzalica, to je to, ja inače ne sviram trzalicom, ali kad su njegove stvari, to je trzalica.“

Za predstojeće nastupe u decembru Ćima je poručio:

„I pošto smo mi neprekidno u muzici, sigurno smo bolji nego što smo bili onda. Ovaj, to s- 100% tako. Tako da ja lično obećavam da će biti onako baš gromopucatelno, što bi se reklo.“

Na koncertima će vizuelni identitet upotpuniti priznati umetnici Izvanredni Bob i Ivan Šijak, a muzičari su u opuštenoj atmosferi na kraju poručili publici da ih u decembru očekuje jedinstven scenski i muzički spektakl.