Fontaines D.C. u punom Hangaru Irski bend priredio veče za pamćenje, jedna poruka posebno odjeknula

Fontaines D.C. održali su koncert u rasprodatom Hangaru 1 Luke Beograd, a ovo je bio jedini nastup irskog benda u ovom delu Evrope u organizaciji Charm Music, koji je okupio domaću i regionalnu publiku. Veče su obeležile pesme sa nedavno objavljenog albuma Dopamine Chamber, najveći hitovi i gest frontmena Griana Chattena, a publiku je protekle većeri za Fontaines D.C. zagrejao takođe irskibend Chalk.

Chalk su jedan od zanimljivijih novih sastava koji dolaze sa muzičke scene Belfasta, a pažnju su privukli zvukom koji se ne uklapa u potpunosti u okvire tradicionalnog post-panka. Njihova muzika kombinuje distorzirane gitare, snažne elektronske ritmove i elemente tehna, zbog čega njihovi koncerti povremeno više podsećaju na nastupe elektronskih izvođača nego na klasične rok svirke.

Preporučujemo

Bend čine pevač Ros Kalen i gitarista i producent Benedikt Hardi-Godard, dok im se na nastupima pridružuje dodatni muzičar.

Njihov debitantski album "Crystalpunk", objavljen u martu ove godine, predstavlja nastavak muzičkog pravca koji su razvijali kroz seriju EP izdanja "Conditions".

Tokom približno 40 minuta izveli su kombinaciju pesama sa debitantskog albuma i ranijih izdanja, pokazujući različite strane svog muzičkog izraza.

Već na početku nastupa bilo je jasno da Chalk ne pokušavaju da privuku pažnju publike klasičnim rok zvukom. Gitare su često bile u drugom planu, dok su glavnu ulogu preuzimali elektronski ritmovi i izražene bas deonice, preko kojih se nadovezivao Kalenov vokal.

Pesme poput "Can't Feel It", "Pain" i "Static" pokazale su koliko je elektronika važan deo njihovog zvuka, dok su "Get Fucked" i "Tongue" donele nešto agresivniji pristup. Posebno se izdvojila numera "Longer", koja se razlikuje od ostatka repertoara nešto sporijim ritmom, ali zadržava prepoznatljivu atmosferu benda.

Kalen je bio centralna figura nastupa, a njegov način pevanja i scensko ponašanje dodatno su naglašavali napetost koja se provlači kroz muziku sastava. Za razliku od njega, Godard je bio usmeren na gitaru i elektronske elemente koji čine osnovu njihovih pesama.

Iako se njihova muzika u velikoj meri oslanja na unapred pripremljene elektronske sekvence, Chalk su pokazali da takav pristup može dobro da funkcioniše i na velikoj koncertnoj bini.

Iako su se našli u ulozi predgrupe, Chalk nisu pokušavali da se prilagode zvuku Fontaines D.C, već su ostali dosledni sopstvenom muzičkom izrazu.

Njihov nastup predstavljao je zanimljiv uvod u veče, ali i priliku da se deo publike upozna sa sastavom koji sve sigurnije gradi svoje mesto na evropskoj alternativnoj sceni.

Publika je zvezde večeri Fontaines D.C. čekala sa ushićenošću.

Fontaines D.C. trenutno važe za jedan od najznačajnijih bendova nove generacije alternativne rok scene, a njihova aktuelna turneja pokazuje koliko su napredovali od nastupa u manjim klubovima do velikih koncertnih dvorana.

Fontaines D.C. izašli su na binu nešto posle 21 čas, a koncert su otvorili pesmom "Tongue" sa novog albuma, objavljenog 16. oktobra. Već na samom početku bilo je jasno da je bend u novoj fazi karijere, u kojoj sve značajnije mesto zauzimaju elektronski elementi, ali bez potpunog udaljavanja od gitarskog zvuka po kojem su postali prepoznatljivi.

Na set-listi su se našle i "Nabokov", "Jackie Down the Line", "Roman Holiday" i "Boys in the Better Land", jedna od retkih pesama sa debitantskog albuma "Dogrel" koja je zadržala mesto u koncertnom repertoaru.

Posebnu pažnju privukao je frontmen Grian Chatten, čiji je scenski nastup tokom godina postao znatno izražajniji. Iako poznat po tome što ne razgovara previše sa publikom između pesama, Chatten je tokom koncerta podsticao prisutne da pevaju i učestvuju u nastupu, dok je ostatak benda bio nešto povučeniji.

Gitaristi Carlos O'Connell i Conor Curley, basista Conor Deegan III i bubnjar Tom Coll pružili su čvrstu muzičku podlogu, dok je elektronske elemente upotpunio Chilli Jesson, koji nastupa sa bendom kao dodatni član.

Iako su Fontaines D.C. sada bend koji nastupa u velikim arenama, njihov koncert nije bio zasnovan na raskošnoj scenografiji. Iznad muzičara nalazio se osvetljeni simbol sa inicijalima benda, dok su se tokom nastupa smenjivala hladna svetla i intenzivne crvene, zelene, plave i ljubičaste nijanse. Upravo takav pristup ostavio je prostor muzici, koja je bila u prvom planu tokom čitave večeri.

Veliki deo koncerta bio je posvećen albumima "Romance" i "Dopamine Chamber", dok su ranija izdanja bila zastupljena sa znatno manje pesama. Time je bend jasno stavio do znanja u kom pravcu želi da nastavi svoju karijeru.

Među pesmama koje su privukle posebnu pažnju našle su se "Bug" i "Favourite", dok je "Starburster", jedan od najvećih hitova sa prethodnog albuma, doneo jedan od najenergičnijih trenutaka večeri.

Atmosfera je od početka do kraja koncerta bila visokog intenziteta, prisutni su svaku psmu pevali uglas, sve vreme igrajući i nagrađujući bend ovacijama. Najveća reakcija publike usledila je nakon obraćanja frontmena benda.

- Pobeda! Čestitam! Ovo je vaš trenutak, nije naš! rekao je.

Za bis su ostavljene četiri pesme, među kojima su se našle "Japan", "I Love You", "Six Shot Morning" i "Where Is Gone?", koja na studijskom izdanju predstavlja saradnju sa španskom pevačicom Rosalíom.

Zanimljivo je da je Chatten pesmu "I Love You" posvetio italijanskom reditelju Paolu Sorentinu, dok je koncert završen nešto mirnijim tonovima numere "Where Is Gone?", koju je bend izveo bez Rosalíe.

Iako bi se za kraj možda očekivala energičnija pesma, ovakav završetak uklopio se u pravac kojim se Fontaines D.C. kreću na novom albumu, gde se gitarski zvuk sve češće prepliće sa elektronikom i atmosferičnijim aranžmanima.

(Telegraf.rs)