Četvrt veka čistog izvora: Bilja Krstić i „Bistrik“ slave 25 godina jubilejom „Latino Balkan“ u MTS Dvorani

Povodom velikog jubileja – 25 godina uspešnog rada, brojnih turneja, priznanja i očuvanja tradicionalne muzike na najvišem umetničkom nivou – Bilja Krstić i orkestar „Bistrik“ održaće u ponedeljak, 9. novembra, celovečernji koncert pod nazivom „Latino Balkan“ u beogradskoj MTS Dvorani.

Na izuzetno emotivnoj i sadržajnoj konferenciji za medije, održanoj na mestu gde će publika uskoro čuti spoj balkanskih i latinoameričkih ritmova, okupili su se sadašnji i nekadašnji članovi orkestra, saradnici, mlade snage iz Vokalne radionice „Bistrik“, kao i specijalni gost iz Kolumbije, harfista Jahir Rivera (Yahir Rivera).

Preporučujemo

Konferenciju je otvorila muzikolog i novinar Aleksandra Paladin, podsetivši na misao Bilje Krstić:

„Bistrik je uspeo da ostane deo nezamućene vode kroz koju roni sunce, da bi dotakao onaj deo života omeđen radošću.“

Melodija kao svetinja i 4.500 sati proba

Šef orkestra, kompozitor, pijanista i aranžer Dragomir Miki Stanojević, prisetio se samih početaka u Muzičkoj redakciji Radio Beograda:

„Ja ne mogu da verujem da mi slavimo 25 godina. Kao da je juče bilo kad je Bilja došla sa pesmama za prvi album. Pitala me je: 'Šta misliš?' Ja sam rekao: 'Super je to, lepo je, ali...' I onda me je pesma 'Magla padnala' potpuno oborila i vezala za 'Bistrik', ne sluteći da će to trajati četvrt veka. Zadržati orkestar 25 godina u gotovo istom sastavu, baveći se muzikom koja nije mejnstrim – to je jako teško, a nama nije bilo teško. Održali smo to s lakoćom. Kada je reč o aranžmanima, melodija je neprikosnovena. Sve oko nje može da se menja i nadograđuje, ali suština mora da ostane netaknuta.“

Članica orkestra od prvog dana, pevačica, perkusionistkinja i kostimograf Ruža Rudić, iznela je slikovitu statistiku zajedničkog života na točkovima:

„Za mene je 'Bistrik' zapravo Bilja. Srećna okolnost je što sam od samog početka bila u toj grupi ljudi. 'Bistrik' je zajednički život pre koncerta, u bekstejdžu, na probama i posle nastupa. Tom broju od 25 godina dodala bih preko 4.500 sati rada na probama, tone uzbuđenja pred koncerte, preko 250.000 pređenih kilometara avionom, autobusom, vozom, kombijem... Preko 100 ili 200 divnih mesta na geografskoj karti na koja nikada sami ne bismo stigli. Desetine kilograma hrane koje smo pojeli, ali pre svega to što smo se uvek smejali našim anegdotama, prepričavajući ih po sto i deset puta. To je 'Bistrik' za mene.“

Govoreći o kreiranju prepoznatljivih scenskih kostima, Ruža je uz osmeh dodala:

„Bilji već 20 godina ne uzimam meru – ona je od početka do danas ostala jednaka.“

Most između Anda i Balkana: Harfa „Llanera“ i Jahir Rivera

Specijalni gost jubileja, kolumbijski muzičar Jahir Rivera, virtuoz na tradicionalnoj ljanera (llanera) harfi, istakao je univerzalnost muzičkog jezika koji ga je spojio sa Biljom i njenim orkestrom na nedavnom festivalu u Bogoti:

„Iako su Kolumbija i Srbija udaljene hiljadama kilometara i imaju različite kulture, u muzici smo odmah pronašli zajednički jezik. Tu su sinkope, specifični ritmovi, neobične metrike, ali pre svega duša i pripovedanje kroz pesmu. Kada se vratite korenima te muzike, preko Španije i flamenka dolazite do romske tradicije, Bliskog istoka i indoevropskih korena – shvatite da smo zapravo rođaci. Moja harfa potiče iz tradicije koju su doneli jezuiti, a lokalno stanovništvo ju je preoblikovalo, stvorivši spoj domorodačkih, španskih i afro-uticaja. Na koncertu ćemo svirati pesme iz Biljinog repertoara, ali i dve numere iz mog kraja koje je 'Bistrik' fantastično prilagodio.“

Dolazak Rivere u Srbiju omogućio je Viktor Šećerov, svojevrsni kulturni most između Latinske Amerike i naših prostora, koji je podsetio da Kolumbija ima preko 1.500 muzičkih festivala i neverovatan diverzitet:

„Harfa ne postoji u našoj etno-muzici, pogotovo ne ova vrsta harfe, ali videćete na koncertu kako se ona savršeno uklopila u zvuk 'Bistrika'.“

Sećanja na početke, duh i energija scene

O ranim danima i nastanku ideje govorio je i basista i producent Branko Isaković:

„Sredinom devedesetih, Ljuba Ninković i ja smo napravili mali studio u Sava Centru i radili muziku za pozorište i filmove. Bilja je došla i rekla: 'Baki, jesi li slušao grupu Anastasija? Možemo li mi da napravimo nešto tako?' Rekao sam: 'Možemo, sigurno!' Povezali smo se, a ubrzo su se pridružili Miki, Ruža, Nataša... Orkestar je od samog starta imao vrhunsku viziju, svirao u najboljim dvoranama i nikada se nije spustio ispod tog nivoa.“

Nekadašnji članovi i dugogodišnji saradnici podelili su svoje impresije. Violinista Nenad Josifović se prisetio kako je slučajno ušao u priču i ostao očaran kada je čuo Biljino pevanje, dok je Nenad Božić (gitara, tambura), koji sa Biljom sarađuje još od vremena grupe „Suncokret“ (1977/78), definisao muziku „Bistrika“:

„To je fuzija tradicionalnog i izuzetno ozbiljnog, kompleksnog muzičkog izraza, koji je u aranžmanima blizak džezu.“

Perkusionistkinja Maja Klisinski, koja je takođe četvrt veka na sceni sa Biljom, kao glavne pokretače izdvojila je „ljubav, radost i zajedništvo“, a poznati basista Bata Božanić je u svom duhovitom maniru izmamio aplauz:

„Veliko je zadovoljstvo družiti se i svirati sa Biljom i Mikijem. U ovim našim godinama, svaki koncert može da bude i oproštajni – zato iskoristite priliku dok još možete!“

Nasleđe koje traje: Vokalna radionica i pesma uživo

Etnumuzikolog Nataša Mihaljinac i pevačica Nevena Radonić naglasile su značaj edukacije mladih i rada na terenu, od fonoteka do nota, kako bi se biseri zaboravljene baštine sačuvali. Kao kruna te misije nastala je Vokalna radionica „Bistrik“, čija je članica Mina Nestorović istakla da su se devojke iz radionice „na prvo slušanje zaljubile u troglasno tradicionalno pevanje“.

Najmlađi instrumentalista sastava, solista na fruli i kavalu Nebojša Brdarić, emotivno je zaključio:

„Pre 25 godina, kada je 'Bistrik' nastao, ja sam prvi put uzeo frulu u ruke. Može se reći da je 'Bistrik' bio zvučna kulisa celog mog muzičkog života.“

Najlepši trenutak konferencije dogodio se kada su ženski članovi „Bistrika“ i devojke iz Vokalne radionice, predvođene Biljom Krstić, ustale i pred prisutnim novinarima uživo, bez mikrofona (a cappella) otpevale tradicionalnu numeru „Šta se ono zeleni“ u kultnom aranžmanu Mikana Obradovića, pokazavši raskoš glasova koji decenijama osvajaju svetske bine.

Bilja Krstić: „Ispunjava mi se dečiji san“

Završnu reč imala je vidno ganuta Bilja Krstić:

„Dvadeset pet godina jeste vreme u koje je stalo toliko toga – pre svega velika ljubav prema tradicionalnoj muzici, prema ljudima i prema životu. Ne bi 'Bistrik' trajao toliko da svi nismo u ovoj priči iz srca i do kraja. Za koncert 9. novembra pripremili smo pesme sa svih albuma, fokusirajući se i na one koje ređe izvodimo, ali i na numere koje su obeležile našu karijeru. Sa Jahirom ću pevati i dve pesme na španskom jeziku. Time mi se ispunjava želja iz detinjstva, kada sam kao petogodišnja devojčica bila zaljubljena u meksičke pesme i izmišljala reči – sada ću pevati pravi španski sa autentičnim umetnikom.“

Koncert „Latino Balkan“ zakazan je za ponedeljak, 9. novembar u MTS Dvorani, a ulaznica je u prodaji ostalo još sasvim malo. Pored „Bistrika“ i Jahira Rivere, na sceni će se naći i kamerni orkestar „Sinfonijeta“, čime će ovaj zvučni jubilej dobiti puni sjaj.

(Telegraf.rs)