"Sigurno bi bio u prvim redovima": Firči o Milanu Mladenoviću i koncertima posvećenim grupi EKV

Interesovanje publike za koncerte posvećene sećanju na kultnu grupu Ekatarina Velika (EKV) ne jenjava ni decenijama nakon što su njihove pesme zauvek promenile tok jugoslovenskog rokenrola. Zbog ogromnog odziva, zakazana su čak dva koncerta pod simboličnim nazivom „Mi to možemo zajedno“ – 2. i 3. decembra u mts Dvorani.

Nakon zvanične konferencije za medije, nekadašnji bubnjar benda Ivan Fece Firči podelio je svoje emocije pred predstojeće nastupe, prisetio se prerano preminulih prijatelja, ali i na svoj prepoznatljiv, duhovit i oštar način prokomentarisao današnje društvo, mlade generacije i ulogu dede u kojoj uživa.

Preporučujemo

„Prvo smo izgubili drugara, pa sve ostalo“

Na pitanje kakve emocije u njemu budi činjenica da pesme EKV-a i dalje okupljaju hiljade ljudi, Firči ne krije da je nostalgija neizbežna:

„Veliku emociju. Ja sam uvek bio zaljubljen u sve što je Milan Mladenović radio, i Magi i Bojan, tako da ništa manje danas. Jedva čekam da se sve to desi i nadam se da će sve da prođe kao što treba da prođe. Samo dođite da se zajedno veselimo.“

Posebno emotivan trenutak u razgovoru nastaje pri pomeni Milanovog glasa i pesama koje ostaju kada se svetla ugase:

„Nemoguće je izbeći patetiku. Ponavljam, pre svega mi smo izgubili prvo drugara, a onda sve ostalo. Teško je u ovim godinama živeti s tim da si stalno... Milan je jako rano otišao, tako da naravno da je komplikovano objasniti. Isto je svima vama kao i meni kad ti ode neko drag. A na vrh toga još i muzika i muzičar. Stalno zamišljam, siguran sam da bi vi delili mišljenje, šta bi bilo da je tu stalno, šta bi danas radio, šta bi danas pisao. Sigurno bi bio u prvim redovima.“

Prisećajući se turbulentnih vremena i osamdesetih godina, Firči navodi da je rokenrola bilo „u prenesenom značenju i iza i ispred bine“:

„To su bila turbulentna vremena. Ja sam izbegao '90-te, otišao sam u Ameriku, ali nije bilo jednostavno. Čuli smo se često telefonom i znam da mu je vrlo teško padalo da preživljava '90-te. Bilo je rokenrola svima.“

„Važno je da se ta ideja nosi dalje“

Iako se članovi i poštovaoci rada Milana Mladenovića svake godine okupe oko dodele prestižne nagrade koja nosi njegovo ime, zajednički izlazak na binu ima sasvim posebnu težinu:

„Važno je prvo što smo tu, što možemo da se zagrlimo i da se družimo i da prepričavamo, a onda i da zasviramo. A gde ćeš lepši momenat. Mi smo svi profesionalci, matori, ja ne moram ni da probam – mogu sad odmah da odsviram pet sati EKV-a od prve. Poenta i suština je da smo svi zajedno, da se podsetimo na sve to, da opet okupimo što veći broj ljudi i da se ta ideja dalje nosi.“

O muzičkim kritičarima i deci koja tek otkrivaju EKV

Osvrćući se na dežurne muzičke kritičare koji često sumnjičavo gledaju na to kako nove generacije doživljavaju muziku prošlih vremena, Firči je imao kratak i jasan stav:

„Zato se i zovu kritičari. Kritika je uvek relevantna i nužno je da postoji, ali lično se dosta razgoropadim na ove tupe kritičare koji uvek nađu načina da nešto upetljaju na tu temu. Znaš kako je rekao jedan naš stari kolega: 'Nek pišu šta hoće, samo nek stave lepu sliku.'“

Na pitanje da li današnji klinci zaista razumeju kompleksne tekstove i ideju EKV-a, Firči odgovara bez zadrške:

„Nije ni bitno. Otkriće, bre. Bitno je da slušaju. Neko će da skapira, neko neće. To je uvek tako bilo. Pa kad smo mi klinci slušali stranu muziku, koliko njih nije znalo reči na engleskom, pa su videli teže tekstove nego što su kapirali... Posle te ponese, pa protumačiš, pa više i kapiraš. Ja se naravno nadam da će određeni duh i poruka onog što je Milan pisao naći put do onih koji treba da shvate šta je pisac hteo da kaže.“

Popularnost, uloga dede i poruka mladima

Firči ističe da bend nikada nije jurio popularnost niti se opterećivao time da nekome bude „uzor“:

„Nama je najvažnije bilo da možemo da sviramo i da se time bavimo. Nije niko razmišljao o tome da sam ja sad deci neki uzor. Bilo je samo bitno da se svira.“

Nedavno se ostvario i u novoj životnoj ulozi – postao je deda, što je prokomentarisao u svom duhovitom stilu:

„Zatvorio se novi krug, evo, prvi unuk. Ne može to da se opiše, to je jako dobro. Nadam se da će mali da povuče na muziku – i moj otac je bio muzičar, i deda mi je bio muzičar. Samo da ne bude basista! Sve može, samo da ne bude basista.“

Kratku epizodu iz rijalitija u kom je nekada učestvovao danas vidi kao davno završenu i nebitnu priču: „To mi je preko glave, naduvavanje te gluposti. To je bila glupa avantura od mesec dana i šta sad, koga briga? To je potpuno nevažan segment života.“

Za kraj, poslao je snažnu poruku današnjoj omladini, podsećajući na Milanove univerzalne reči:

„Svi smo rođeni na istom mestu – na planeti smo rođeni. I to vezivanje za jednu tačku bi po meni bilo pogubno. Treba videti svet oko sebe. I Milan je o tome pisao: da imaš širom raširene ruke, da vidiš svet oko sebe. To fali većini klinaca zato što su zaključani u neke svoje dogme i bombarduju ih odozgo glupostima. A svet je prelep, treba da ga vide.“

A na pitanje o sveprisutnoj veštačkoj inteligenciji u muzici, Firči je poentirao uz osmeh:

„Neka je i veštačka, samo neka je inteligencija!“

(Telegraf.rs)