Izazov, inspiracija i danski: Teodora Ristovski o ulozi u predstavi "Igra" i zašto je važno čuti decu

Predstava "Igra" rediteljke Milice Kralj, koja se igra u pozorištu "Boško Buha", pokazala se kao izuzetno izazovan, ali i inspirativan projekat, kako je za emisiju Tanjug Reflektor izjavila glumica Teodora Ristovski. Ona je detaljno govorila o procesu rada, ličnim izazovima i dubokim porukama koje predstava nosi, posebno za mlade generacije.

"Predstava 'Igra' je bila stvarno izazovan projekat za sve nas. Pre svega, dugo se radio. Počeli smo u aprilu, onda smo to zaustavili tokom letnje pauze i nastavili sada", objasnila je Ristovski složenost i trajanje produkcije. Glumci su se na početku teško snalazili sa koncepcijom teksta koji je "veoma čudan", sa elementima apsurda i nadrealizma. "Na početku nismo mogli da shvatimo uopšte taj koncept jer je tekst veoma čudan, onako malo naginje ka apsurdu i nekom malo nadrealizmu," dodala je ona.

Preporučujemo

Režijski i glumački izazovi: Kada se ne čujete, ali odgovarate

Režijski pristup, sa svojim specifičnim zahtevima, postavio je glumcima posebne prepreke. Ristovski je istakla izazov "fragmentarnih" scena u kojima "jedan deo glumaca govori jedan tekst, a drugi deo glumaca drugi tekst, a treba da se ne čujemo, a da odgovaramo jedni drugima na pitanja." Ova kompleksnost dovela je do jedinstvenog doživljaja. "Bilo je prilično lobotomno, ali istovremeno inspirativno," kazala je glumica, opisujući proces navikavanja na nekonvencionalan način igre.

Devet likova i "skandalozni" danski dijalog

U predstavi "Igra", Teodora Ristovski tumači čak devet likova, što je doživljaj koji je opisala kao "prilično šizofreničan". Međutim, najveći lični izazov bio je izgovor danskog teksta za lik Inge, njenu poslednju pojavu u predstavi. "Verujte mi, ja koja sam apsolutni sluhista, ja nisam mogla da čujem uopšte slova tog jezika", otkrila je glumica. Za nju je ovo bilo jedinstveno iskustvo, jer joj se "prvi put to desilo" da joj je neki jezik pretežak za apsolutnu slušnu percepciju. Svesna da "verovatno zvuči skandalozno", izrazila je nadu da će "igranjima uspeti to da savlada", uprkos tremi koja je prisutna pre svakog izgovaranja danske replike.

Deca kao ključ za budućnost: Glavna poruka predstave

Predstava "Igra" je, prema rečima Ristovski, usmerena ka mlađoj publici i nosi važnu poruku o perspektivi i ulozi dece u društvu. "Moje mišljenje je da je svet u tom nekom cikličnom krugu otpamtiveka, da se nekako stariji ljudi stalno zaglavljeni smo u sadašnjosti i osvrćemo se na prošlost, a suštinski deca su ta neka budućnost," objašnava Ristovski.

Ona veruje da deca "imaju taj neki alarm, taj neki glas budućnosti" i da "oni imaju ključ zapravo za tu našu budućnost". Stoga je odraslima upućen poziv: "Mi treba u sadašnjosti da budemo otvoreni, da čujemo taj glas i da dozvolimo sebi da prihvatimo da će oni otključa ti vrata te budućnosti." Glumica je istakla da predstava "treba sve da nas osvesti i da nam proširi um i da čujemo tu decu. Dakle i malu decu, koliko puta čujemo od male dece najpametnije, najmudrije stvari od kojih se zaledimo."

Ristovski se nada da će deca nakon predstave izaći iz sale inspirisana da glasno izraze svoje ambicije, poput "Mama, ja želim da budem astronaut, ja želim da budem mesar, ja želim da budem glumac, šta god," i da će "roditelji to umeti da čuju."

O ulozi roditelja i talentu: Lična perspektiva

Razmišljajući o temi podsticanja dece, Ristovski je podelila i lični stav, kao dete iz umetničke porodice (otac violončelista, majka glumica). Ne može se u potpunosti složiti sa idejom da roditelji nikako ne treba da "guraju" decu u određenom smeru ako vide da imaju neki dar. "Ja sam zahvalna mojim roditeljima što su me terali da sviram taj klavir i da idem u muzičku školu dok su se druga deca igrala u dvorištu", naglasila je. Često čuje od svoje generacije žaljenje "eh što ne znam da sviram neki instrument, eh što me mama i tata nisu terali", te je srećna što su njeni roditelji prepoznali i podstakli n

(Telegraf.rs/Tanjug)