"Hvala mu na svemu": Emotivan govor Juga Radivojevića na komemoraciji Zoranu Đorđeviću
U Beogradskom dramskom pozorištu počela je komemoracija povodom smrti glumca Zorana Đorđevića.
Od voljenog umetnika opraštaju se članovi porodice, kolege, prijatelji. U Beogradsko dramsko pozorište došli su Dragan Bjelogrlić, Milan Caci Mihailović i drugi.
Preporučujemo
Tara ostala bez milion dinara u "Poteri", a gledaoci zbog jedne stvari kritikuju Memedovića: "Sram vas bilo!"
Upoznajte Gavrila Ivankovića, koji igra lik Milana u filmu "Povratak Žikine dinastije“
Komemoracija je počela minutom ćutanja.
Emotivan govor održao je direktor Beogradskog dramskog pozorišta Jug Radivojević.
"Raspoložen da da prenese ovde nesvesno, divnu energiju, u neku divnu poruku koja bi vas oplemenila i sa kojom biste nastavili dalje. Pamtićemo ga kao pravi, veliki stub ove kuće, koji je u svom diskretnom, nenametljivom, uvek pronalazio način da se kroz to nenametljivo iskaže. Hvala mu na svemu tome. Ako nam je neka uteha, taj odlazak jeste bio potpuno iznenadan, ali je nekako s druge strane otišao onako kako je živeo, mirno, spokojno, i neka mu Bog da rajsko naselje", rekao je Radivojević o Zoranu Đorđeviću.
Komemoracija je završena govorom Dragan Bjelogrlića.
Ko je bio Zoran Đorđević?
Zoran Đorđević, dramski umetnik, član ansambla Beogradskog dramskog pozorišta od 1971, aktivni glumac i tokom penzionerskih dana, preminuo je u 79. godini u Beogradu.
Završio je glumu u klasi profesora Minje Dedića na FDU i čitavu karijeru proveo je posvećen BDP-u, u kom je prvi put nastupio 1968. godine u predstavi “Đido”, u Dedićevoj režiji. Zoran Đorđević je jedan od retkih glumaca koji je čitav radni vek proveo u Beogradskom dramskom pozorištu. Rodio se i odrastao na Crvenom krstu, tu je izvođena prva predstava koju je gledao i posle koje je, kako je sam zapisao, postao “klinac koji sanja pozorište”, kao i prva profesionalna predstava u kojoj je igrao, a nastupao je i kad je penzionisan.
Odigrao je preko 70 uloga na matičnoj sceni. Izdvajaju se naslovi: „Na leđima ježa“, koja je igrana preko 300 puta, „Vesele žene Vindzorske“, „Dva viteza iz Verone“, „Ivkova slava“, „Zona Zamfirova“, „Večiti mladoženja“, „Puču“, „Revizor“, „Jazavac pred sudom“, „Poltron“, „Sabirni centar“, „Besnilo“, „Psovači“ „Кarmen“. Posebno je izdvajao saradnju sa rediteljem Paolom Mađelijem u predstavama „Večeras improvizujemo“, „Centrifugalni igrač“, „Trinaest božijih tričarija“... Među poslednje projekte ubrajaju se „Let iznad kukavičjeg gnezda“, „Falsifikator“, „Кad su cvetale tikve“, „Zaljubljeni Šekspir“. Bio je član izvorne postave “Bube u uhu” (JDP) u kojoj je igrao više od šest decenija.
Ostvario je niz uloga na filmu, uključujući i naslovnu ulogu Mikija u nemačkoj produkciji „Mikis balade“ („Mikijeva balada“), koja je dobitnik niza nagrada u Italiji, Španiji, Nemačkoj, ali i „Srebrnog jajeta“ na Кustendorf festivalu. Od ostvarenja snimljenih za televiziju, pominjemo „Diplomce“, „Beogradske priče“, „Otpisane“, „Vuk Кaradžić“, „Bolji život“, „Porodično blago“ i nagrađenu dramu „Apoteka Golubović“.
Bio je član ansambla na koga su uvek svi mogli da se oslone, veran i posvećen saradnik, histrion koji je svakako umeo da iznenadi neočekivanim scenskim rešenjima. Svojim životom i radom postavio je i održao visoke moralne i umetničke kriterijume.
(Telegraf.rs)