Aleksandar Antonijević, prvak Kanadskog nacionalnog baleta: Balet je krvava umetnost

Baletski igrač i dugogodišnji prvak Kanadskog nacionalnog baleta Aleksandar Antonijević izjavio je danas da je balet krvava umetnost, ali i da je to cena potpunog posvećivanja sceni.

Antonijević, koji je trenutno angažovan u Novom Sadu kao gost-pedagog Baleta Srpskog narodnog pozorišta, rekao je za Tanjug da priprema novu verziju čuvene "Žizele“, čija je premijera planirana za mart naredne godine.

Preporučujemo

"Umetnička direktorka Aja Jung mi je predložila da koreografišem novu verziju 'Žizelu', što je za mene veliki izazov i korak napred. Od svoje osamnaeste godine igram tu ulogu i imam čvrsto formirano mišljenje o njoj. Želeo sam da zadržimo klasični baletski rečnik, ali i da priču približimo publici na savremen način", rekao je Antonijević.

Dodao je da je angažovan i u Kopenhagenu kao saradnik Alekseja Ratmanskog, gde asistira na novom celovečernjem baletu za Kraljevski danski balet.

"Imao sam sreću da je negde na kraju moje karijere Kanadski balet pozvao Ratmanskog, koji je po mom viđenju verovatno vodeći klasični koreograf u svetu, živi u Njujorku i radi sa svim kompanijama. Bio je umetnički direktor Boljšoj teatra, izuzetno je iskusan i dao mi je Romea sa 42 godine", rekao je on.

Njegova umetnička priča počela je u baletskoj školi u Novom Sadu, a zatim u Cirihu, gde je dobio prvi solistički ugovor, da bi 1991. godine prešao u Kanadski nacionalni balet, gde je, kako kaže, ostao 23 godine i odigrao sve velike uloge svetskog repertoara.

"Komedija mi nikada nije ležala. Ja sam uvek bio dramatičan igrač, u tome sam se pronalazio", rekao je Antonijević i prisetio se da mu je prva velika uloga bila u baletu "La Sylfide", a da je igrao i Romea, Onjegina i druge dramske junake.

Govoreći o životu na sceni, naglasio je da je balet jednako zahtevan kao profesionalni sport.

"Dan počinje u 10 ujutru sa klasom koja traje sat i po, sledi šest sati proba, a zatim priprema za predstavu. Fizički ste angažovani ceo dan, a intelektualno 24 sata", rekao je Antonijević, dodajući da na Zapadu ugovori važe iz sezone u sezonu i da igrači moraju biti spremni za sve uloge koje im kompanija dodeli.

Objasnio je da se sistem penzija i status igrača menja, jer je umetnost postala komercijalizovana.

"Nemačka je nekada bila fantastična, posle osam godina u kompaniji, imate doživotnu penziju od 40. godine. To se menja, sistem je surov, sportisti poput Đokovića puno zarađuju i mogu da idu u penziju kad god. Naša karijera je kratka i moramo da mislimo na budućnost", rekao je Antonijević.

Prema njegovim rečima, balet na Zapadu je dinamičniji i komercijalizovaniji nego kod nas.

"Ne možete igrati samo 'Labudovo jezero', morate dovesti mlađu publiku. To su fizički atraktivni baleti, moderna muzika, minimalni kostimi, a pored toga postoje i sve klasične produkcije. Kod nas se i dalje neguje stari sistem vezan za ruski repertoar, iako i najveće kuće poput Boljšog teatra danas igraju i moderni balet", rekao je Antonijević.

O povredama kaže da su one sastavni deo profesije i da su mnogi igrači zbog njih rano završavali karijeru.

"Ja sam imao telo koje je stvarno bilo napravljeno za balet, tako da nisam uništio kukove i zglobove. Radio sam od prvog dana do poslednjeg, kada sam otišao u penziju", rekao je Antonijević.

Prema njegovim rečima, posle penzionisanja, kada je imao 44 godine, pronašao je novi izraz u fotografiji, za koju tvrdi da je u vizuelnom smislu slična baletu.

"Fotografija je došla prirodno, kao igrači, mi ceo dan posmatramo sebe u ogledalu, učimo o proporcijama, svetlu, izrazu. Najpre sam fotografisao tela svojih kolega, a zatim sam se okrenuo portretima. Zanima me energija između fotografa i subjekta, trenutak kada ljudi prestanu da žele da izgledaju perfektno i otvore se", objasnio je Antonijević.

Trenutno radi na projektu "Box of Sorrows", ciklusu portreta u kojem istražuje osećaj gubitka identiteta posle odlaska sa scene.

"Ta serija jos traje, nalazim nove ljude, nove teme u tom ciklusu i nadam se da ću moći da napravim knjigu i nadam se međunarodnoj izložbi. Mislim da je u svetu danas jako puno ljudi pati, imamo ratove, a važna je tema da smo mi svi isti, imamo istu bol i da to nekako ljude zbliži. I samo tražim pravi moment i pravu galeriju gde to mogu da izložim", dodao je on.

Govoreći o razlikama između klasičnog i modernog baleta, naveo je da je klasičan balet izuzetno zahtevan jer zahteva "dobre proporcije, otvorenost u nogama i svakodnevnu borbu sam protiv sebe", dok je moderni balet često fizički teži jer koristi ekstremne položaje i zahteva prilagođavanje novom pokretu za svakog koreografa.

(Telegraf.rs/Tanjug)