Više od glume: Kako nas je Mira Stupica učila da vidimo svet, zvezde i ljude

Postoje umetnici čije ime ne zahteva dodatna pojašnjenja, čije karijere ne staju u puke spiskove uloga i čiji sjaj ne bledi ni decenijama nakon što se svetla pozornice ugase. Pre tačno 103 godine rođena je Mira Stupica, žena koja je bila i ostala sinonim za istoriju našeg pozorišta, filma i televizije. Ipak, ono što je Miru činilo „najvećom među velikima“ nije bio samo njen neosporni glumački dar, već nešto mnogo dublje, upisano u samu srž njenog bića – njeno neponovljivo prisustvo.

Kada bi Mira zakoračila na scenu, vreme bi stalo. Ali, to isto bi se dogodilo i kada bi neobavezno šetala ulicom, stala pred kameru ili jednostavno prolazila pored slučajnih prolaznika. Njen magnetizam nije bio plod vežbe, već odraz svesti o svetu koji je okružuje. Mira je razumela da je život, baš kao i gluma, čin neprestanog zapažanja i divljenja.

Preporučujemo

Smatrala je da čovek gubi sebe onog trenutka kada prestane da primećuje lepotu u malim stvarima. Često je isticala koliko je važno biti prisutan u sopstvenom životu, a ne samo prolaznik kroz njega. Jednom prilikom je, govoreći o toj unutrašnjoj budnosti, ostavila poruku koja danas zvuči kao recept za sreću:

„Ako ti možeš da prođeš kroz jednu divnu, zelenu i šarenu livadu, mirisnu, a prođeš i ne vidiš je, ne omirišeš je, ne diviš joj se, onda si ti izgubio nešto.“

Njena filozofija nije se zaustavljala na zemlji i livadama; sezala je mnogo dalje, u beskraj. Za nju, ljudski duh nije bio ograničen telom, već je imao sposobnost da se stopi sa kosmosom, ukoliko mu to dozvolimo. Verovala je da je čovekova odgovornost da ostane zadivljen pred veličinom postojanja:

„Ako se ti ne zapanjiš pred zvezdanim nebom, pa ti duša poleti gore, pa se beskrajno prostreš zajedno po tom svodu, onda si ti kriv za to.“

Ove reči nisu bile samo prazna retorika jedne umetnice; one su bile njen kredo. Mira je bila jedna od onih retkih ličnosti koje generacije ne pamte samo po antologijskim ulogama, već po osećaju koji je ostavljala za sobom – osećaju da je život vredan svakog daha, svakog pogleda i svakog zvuka.

U današnjem svetu koji juri za materijalnim i brzim, njene misli o duhovnom bogatstvu deluju lekovito. Podsećala nas je da kultura, umetnost i priroda nisu luksuz, već potreba koja nas čini ljudima. Bez toga, tvrdila je, postajemo prazne ljušture:

„Ako ne ceniš muziku, ako ne ceniš knjigu, ako ne ceniš prirodu, ako ne ceniš sve, onda si ti osiromašen, to je dato da čoveku bude lepo, da bude čovek bolji.“

Legendarna Mira Stupica nije samo igrala uloge; ona je živela umetnost. Danas, 103 godine od njenog rođenja, njeno prisustvo se i dalje oseća. Oseća se u svakoj sačuvanoj sekvenci njenog filma, u svakoj anegdoti iz pozorišnog bifea, ali najviše u ovim rečima koje nam i dalje šapuću da zastanemo, udahnemo i pogledamo u nebo. Jer, ako to ne učinimo, sami smo krivi za sopstveno siromaštvo.

(Telegraf.rs/izvor: Instagram/kulturnastranica)