Priče sa Svete Gore, poslednjeg utočišta Vizanta

Zavirite u tajni svet ovog poluostrva na kome nije dozvoljen ulaz ženskom polu

Prof. Dr. Nenad Dikić, kolumnista Telegrafa objavio je novu knjigu, ovoga puta posvećenu centru hrišćanstva u Evropi, Svetoj Gori ili Atosu.

Za razliku od ranijih kolumni posvećennih sportskoj medicini i zdravlju, ovoga puta nam predstavlja svoju knjigu "Priče sa Svete Gore"

Preporučujemo

• Vaša nova knjiga u biblioteci Avantura je posvećena Svetoj gori. Kako je do nje došlo?

- Jednostavno, ako prethodne, nastala je posle jednog našeg putovanja. Ovoga puta nije bilo samo putovanje, već i poseta našem najznačajnijem manastiru Hilandar. Razlika u odnosu na uobičajene hodočasnike je bila u usponu na Atos (2033 m). Pored toga posetili smo nekoliko drugih manastira i glavni grad Kareju.

• Knjiga je izašla na tri jezika. Za razliku od prethodnih, ovog puta je dodat i Holandski?

- Pre svega zato što je glavna ličnost i autor knige Robert Klasen, inače Holanđanin. On je oženjen Srpkinjom, naučio je jezik, i savladao oba pisma latinicu, i ćirilicu. Postoji anegdota da dok je bio u vojsci i zabavljao se sa suprugom Tanjom, dopisivao se tako što je transkribovane engleske reči pisao na ćirilici, i naravno da bezbednjaci nisu mogli da razumeju sadržaj. Robert je bio idealan sagovornik jer ima specifičnu perspektivu pogleda na istorijske događaje kao Zapadni Evropljanin, uz razumevanje okolnosti i činio se idealnim da objasni šta je to Sveta gora.

• Pa kako se desilo da jedan Holanđanin poseti Hilandar i popne na Atos?

- Jednostavno Robert se pridružio sprskoj grupi iako nepravoslavac dobio je diamonitiriju (vizu) , koju retko dobijaju stranci. Putovanje je organizovano od Dobročinstva, poklonička agencija Srpske pravoslavne crkve. Spontane odluke nekad znaju da budu uspešne, a ova je očigledno bila takva.

• Robertovo viđenje istorije je podjednako interesantno, kao i duge njegovo razmišljanje vezano za poređenje naše zemlje i Holandije. Da li možeš nešto da izdvojiš?

- Pa recimo Robertovo viđenje naše kulture u savremenom svetu: „Slušamo mnoge političare koji govore o jevrejsko - hrišćanskim korenima našeg društva, pri čemu često ne uzimaju u obzir da veliki deo te kulture, kao i klasične Latinske i Grčke kulture, poznajemo zahvaljujući baš tom Istočnom Rimskom Carstvu. Uz to je pravoslavno hrišćanstvo, kao što ime i kaže, religija koja je najbliža izvornom hrišćanstvu, koje je osvojilo Evropu iz Bliskog Istoka. Time je ona važan deo naše kulture. Ono što je posebno u Atosu je da je ta izvorna kultura tu ostala nepromenjena, uprkos otomanskoj vladavini, što nam daje priliku da je upoznamo. Verujem da je važno da

se u našem svetu (u kojem konzumiranje, novac i brzina izgledaju najvažniji) suočimo sa svetom u kojem vladaju duhovne vrednosti i drugačiji pogledi na vreme i počnemo da se pitamo da li idemo u dobrom pravcu.

• Šta je još što biste izdvojili?

- Pa možda način vladanja. Predsednik Svete Gore se bira na rok od godinu dana i mora da bude monah iz jednog od 4 glavna manastira: Megisti Lavra, Hilandar, Zougraf,

i Sveti Panteleimon. Svaki od ta 4 manastira predstavlja 5 manastira, što je ukupno 20 manastira. Nakon godinu dana predsednik se vraća u svoj manastir da obavlja jedan od najnižih zadataka u hijerarhiji, kao što je na primer održavanje lobanja preminulih monaha.

Sve sa ciljem da niko ne može da se privikne na vlast. Interesantan sistem!

• Ovo je vaša tvoj šesta knjiga o putovanjima? Šta je suština, zašto ovo radite?

- Čitati o drugim kulturama je jedno, ali još je bolje kad ih posetiš. Ja se iskreno nadam da smo ovom knjigom i ostalim knjigama o Everestu, Kilimandžaru, Araratu, Damavandu, Maldivima zaintersovali ljude da nauče više drugim kulturama ili još bolje, da ih posete.

(Prof.Dr Nenad Dikić, Univerzitet Singidunum)